Platon - država - Verzija za štampu

"Док у државама филозофи не постану владари или док садашњи властодршци не постану прави и добри љубитељи мудрости и док политичка моћ и љубав према мудрости не постану једно, неће престати несреће не само за државе него ни за људски род."

Када се Платонови списи посматрају у њиховој органској повезаности, у вези са животом самог писца и из перспективе историје Атике, долази се до закључка да је пресудна црта Платоново стваралачке личности била, црта законодавца и државотворца.

Платон је приликом склапања своје замисли посматрао многа државна уређења тога доба, док није дошао на идеју која ће бити водиља приказивања једне државе, по његовом мишљењу, најбоље од свих дотадашњих. Он у свом делу "Држава" полази од правичности као несумњиво највеће људске, а уједно и етичке вредности неопходне за нормално стање у целокупном друштвеном животу. Платон правичност декларише као темељ међуљудских односа. Његов етички идеал представља не само морално савршенство појединаца него и сретан живот човека у државној заједници, јер се идеја добра не може остварити само у некој индивидуи, већ се мора одразити и на државу. Управо због тога се у његовој "Држави", на етику лепи политика која свој најсјајнији узлет има у учењу о уређењу најсјајније државе.