+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Prirodne nauke (/Forum-prirodne-nauke)
+---- Forum: Prava (/Forum-prava)
+---- Tema: Pojam i priroda pravnog testamenta (/Thread-pojam-i-priroda-pravnog-testamenta)
Pojam i priroda pravnog testamenta - Maja - 24-02-2012 07:41 PM
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.
UVOD
Nemo pro parte testatus, pro parte intestatus decedere potest. - Ne može se nasleđivati delom testamentalno, a delom zakonski.
Latinska izreka
Da bi došlo do pojave testament bilo je potrebno da se u društvu afirmiše individua i njena volja. Naravno da nije bilo moguće u uslovima primitivnog razvoja društva. Drevna prava, izgleda da nisu uspela da dođu do toga da subjekat svojom voljom postavi sebi naslednika. Taj odlučujući korak je načinilo rimsko pravo. Testament se kod Rimljana pojavio najverovatnije u periodu VII-VI v.pne., u vreme raspada zajedničke i nastanka privatne svojine. Međutim, volja pojedinca morala je biti izrečena pred narodnom skupštinom, i o tome se u početku glasalo. Taj prvi testament bio je, dakle, usmeni i javni. Sledeći oblik testamenta nastao je oko 70.god pne. gde su se kao najvažniji elementi forme javili pečati i potpisi svedoka, čime se objavilo da će se svako pismo koje sadrži postavljanje naslednika, sa eventualnim drugim odredbama, smatrati testamentom ako sadrži potpis zaveštaoca i sedmoro svedoka. Ostavilac je svoju poslednju volju mogao da izjavi i u jednom od javnih oblika testamenta, odnosno pred sudom, ili koji se deponovao u carskoj kancelariji. Postojali su i testamenti u posebnim prilikama sa nešto ublaženom formom, tj. bio je punovažan i u slučaju kada svedoci nisu bili prisutni, ili u obliku pisma roditelja svojoj deci. Konačno, sredinom V veka, prihvaćen je i svojeručni testament, forma koja se i danas koristi u većini savremenih prava.
Testament može sadržati veoma veliki broj različitih odredbi, tako da je, u teoriji, izvršena podela sadržine testamenta na materijalnu, formalnu i tzv. ostale odredbe. U materijalnu sadržinu spada sve ono što se odnosi na imovinsko raspolaganje ostavioca: postavljanje naslednika i legatara, određivanje naslednih delova, isključenja iz nasleđa, osnivanje zadužbina, fondova i slično.
Latinska izreka
Da bi došlo do pojave testament bilo je potrebno da se u društvu afirmiše individua i njena volja. Naravno da nije bilo moguće u uslovima primitivnog razvoja društva. Drevna prava, izgleda da nisu uspela da dođu do toga da subjekat svojom voljom postavi sebi naslednika. Taj odlučujući korak je načinilo rimsko pravo. Testament se kod Rimljana pojavio najverovatnije u periodu VII-VI v.pne., u vreme raspada zajedničke i nastanka privatne svojine. Međutim, volja pojedinca morala je biti izrečena pred narodnom skupštinom, i o tome se u početku glasalo. Taj prvi testament bio je, dakle, usmeni i javni. Sledeći oblik testamenta nastao je oko 70.god pne. gde su se kao najvažniji elementi forme javili pečati i potpisi svedoka, čime se objavilo da će se svako pismo koje sadrži postavljanje naslednika, sa eventualnim drugim odredbama, smatrati testamentom ako sadrži potpis zaveštaoca i sedmoro svedoka. Ostavilac je svoju poslednju volju mogao da izjavi i u jednom od javnih oblika testamenta, odnosno pred sudom, ili koji se deponovao u carskoj kancelariji. Postojali su i testamenti u posebnim prilikama sa nešto ublaženom formom, tj. bio je punovažan i u slučaju kada svedoci nisu bili prisutni, ili u obliku pisma roditelja svojoj deci. Konačno, sredinom V veka, prihvaćen je i svojeručni testament, forma koja se i danas koristi u većini savremenih prava.
Testament može sadržati veoma veliki broj različitih odredbi, tako da je, u teoriji, izvršena podela sadržine testamenta na materijalnu, formalnu i tzv. ostale odredbe. U materijalnu sadržinu spada sve ono što se odnosi na imovinsko raspolaganje ostavioca: postavljanje naslednika i legatara, određivanje naslednih delova, isključenja iz nasleđa, osnivanje zadužbina, fondova i slično.
Sadržaj
UVOD
1 Pojam i priroda pravnog testamenta 4
1.1 Uslovi za sastavljanje testamenta 6
1.2 Sadržina testamenta 6
1.3 Supstitucije 7
1.3.1 Ograničenja pri sastavljanju testamenta 8
1.4 Forme testamenta 8
1.4.1 Oligografski testament 9
1.4.2 Alografski testament 9
1.4.3 Sudski testament 10
1.4.4 Konzularni testament 11
1.4.5 Brodski testament 11
1.4.6 Vojni testament 11
1.4.7 Međunarodni testament 12
1.4.8 Usmeni testament 12
1.4.9 Notarijalni testament 12
1.5 Konverzija 13
1.6 Svedoci u testamentarnom pravu 13
1.7 Opozivanje testamenta 14
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17
1 Pojam i priroda pravnog testamenta 4
1.1 Uslovi za sastavljanje testamenta 6
1.2 Sadržina testamenta 6
1.3 Supstitucije 7
1.3.1 Ograničenja pri sastavljanju testamenta 8
1.4 Forme testamenta 8
1.4.1 Oligografski testament 9
1.4.2 Alografski testament 9
1.4.3 Sudski testament 10
1.4.4 Konzularni testament 11
1.4.5 Brodski testament 11
1.4.6 Vojni testament 11
1.4.7 Međunarodni testament 12
1.4.8 Usmeni testament 12
1.4.9 Notarijalni testament 12
1.5 Konverzija 13
1.6 Svedoci u testamentarnom pravu 13
1.7 Opozivanje testamenta 14
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17