Kradja je najcesce krivicno delo protiv imovine i jedno od najrasprotranjenijih krivicnih dela u svim zemljama,pa i kod nas.Teznja za prisvajanjem tudje stvari uvek je bila prisutna kod pojedinca.Veoma su raznovrsn i jako promenljivi nacini na koje se izvrsavaju kao i oblici u kojima se pojavljaju ova krivicna dela.

Kradju bih objasnio kao prisvajanje tudjeg vlasnistva bez dozvole vlasnika.Da bi stvar mogla biti predmet kradje,odnosno da bi se mogla drugome oduzeti,mora biti pokretna.Pokretnom stvari u smislu ovog krivicnog dela,smatra se ona stvar kojamoze biti pomaknuta odnosno pokrenuta s mesta i odnesena,bez obzira da li se ta stvar smatra pokretnom u radjanskom pravu.

Izvrsilac kradje namerava da ostvari protivpravnu imovinsku korist prisvajanjem oduzete stvari.Izvrsilac kradje namerava da raspolaze sa stvari kojima je moguce ostvariti imovinsku korist.Izvrsilac kradje namerava da raspolaze sa stvari kao da je sopstvenik stvari da bi pribavio imovinsku korist,na koju nema pravo i uvecao svoju imovinu ili imovinu nekog drugog,fizickog ili pravnog lica,posto se kradja moze vrsiti ne samo u svoju korist vec i u korist drugog.
Prema pozitivnim krivicno-pravnim propisima postoj obicne ili proste kradje,teske kradje,razbojnicke kradje i sitno delo kradje.

UVOD 3
OBICNE KRADJE 4
Kradje iz stanova 4
Kradje po trgovinskim radnjama(tzv.ducanske kradje) 5
b)Kradje u robnim kucama i trgovinskim radnjama 6
Kradljivci nakita 7
Kradje po domovima i internatima 7
Hotelske kradje 8
Kradje po gradilistima 8
Kradje u sredstvima javnog saobracaja 9
Kradje bicikala 9
Domace kradje 10
Kradje pri polnom opstenju 10
Dzepne kradje 11
Provalne kradje 12
Nacin saznanja i razjasnjavanje 14
Rad uvidjajne ekipe 14
Slucaj uhapsenih pljackasa zlatare 16
Zakljucak 18
Literatura 19