Neodredjenost pojma naroda samo je jedna od teskoca koja se vezuje za primenu najvaznijeg prava koje se priznaje narodima:pravo na samoopredeljenje.Ovo se pravo pocelo zagovarati u Evropikao izraz dvaju vaznih nacela,nastalih u XIX veku,nacela narodnosti i nacela demokratije.
Ono je kao politicki princip postalo narocito aktuelno posle Prvog svetskog rata,tada je sluzilo kao osnova za stvaranje posleratne politicke karte Evrope i kao argument protiv restauracije feudalnih imperija,kakve su bile Austro-Ugarska i Osmansko carstvo.

I vodji Oktobarske revolucije podrzali su nacelo samoopredeljenja naroda u ruskoj carevini.Onis su ga stavili u osnove nove federacije,ciji je naziv-Savez Sovjetskih Socijalistickih Republika(SSSR)-bio lisen nacionalnih oznaka.Uprkos nastojanja velikog zagovornika prava na samoopredeljenje,americkog predsednika Vudroa Vilsona,pravo na samoopredeljenje nije uslo u Pakt Drustva naroda.Sve do kraja Drugog svetskog rata,samoopredeljenje se smatralo samo politickim nacelom,a ne i pravnim pravilom.

Povelja UN pominje samoopredeljenje kao nacelo na osnovu koga treba da se razvijaju prijateljski odnosi izmedju drzava.Ovo je nacelo aktualizirano u doba snaznog antikolonijalnog talasa,kao podrska oslobadjanju kolonijalnih poseda evropskih sila na drugim kontinentima i njihovo pretvaranje u nezavisne drzave.

Uvod
Prava naroda na samoopredeljenje 4
Samoopredeljenje u medjunarodnom javnom pravu 6
Ljudska prava i samoopredeljenje 9
Pravo Vojvodine na samoopredeljenje i secesiju 11
Samoopredeljenje kao proces dekolonizacije 14
Zakljucak 15
Literatura 16