Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Svaka zemlja predstavlja jedinstven i celovit sistem, sačinjen od niza podsistema, čije se dejstvo međusobno prožima. Sa ekonomske tačke gledišta posebno je značajno efikasno i adekvatno funkcionisanje privrednog sistema. Od toga u velikoj meri zavisi opstanak, rast i razvoj celokupne društvene zajednice. U okviru privrednog sistema, takođe možemo prepoznati više složenih podsistema. Jedan od najvažnijih je monetarni sistem, koji treba da omogući nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj društveno-ekonomskoj zajednici.
Monetarni i finansijski sistem treba da doprinesu normalnom i nesmetanom obavljanju privredne aktivnosti jedne zemlje, povećanju proizvodnje, izvoza, kao i rastu životnog standarda. Savremene finansijske sisteme karakteriše dinamičnost, tokovi internacionalizacije, globalizacije, brz razvoj informacione tehnologije, deregulacioni tokovi i slično. Konstantno su prisutne promene u okruženju, u preferencijama korisnika finansijskih usluga, a samim tim, i u ponudi koju pruža sve veći broj finansijskih posrednika.
Monetarni i finansijski sistem u većini zemalja sveta svrstavaju se u najregulisanije oblasti. Regulativa u ovim oblastima se razlikuje između zemalja, zavisno od stepena privredne razvijenosti, kulturno istorijskog nasleđa i tradicije. U zadnjih dvadesetak godina dolazi povremeno do pojava finansijskih kriza, čiji rezultati proizvode negativne efekte na mnoštvo učesnika, iz tog razloga, neophodno je obezbediti njihovu sigurnost i poverenje. Država je zato zadržala nadležnosti u oblasti zakonodavstva kroz jaču funkciju različitih regulatornih tela iz oblasti monitoringa, kontrole i revizije. Paralelno postoje tendencije da se smanji uloga države i državnih organa, ali se zato osnivaju samoregulatorna tela, povećava se javnost rada finansijskih institucija, nastoji se da se izgradi međusobno poverenje.
Posebno pitanje za svaku ekonomiju predstavlja: kako odrediti i održati optimalan nivo deregulacije, a samim tim dolazimo i do efikasnog procesa regulacije, uniformnih propisa, stabilnosti na makroekonomskom nivou. Činjenica je da tržišni mehanizam sam po sebi nije savršen, niti dovoljno efikasan, dovoljan je razlog za zaštitu subjekta koji se nalaze u okviru finansiskog sistema. Sama zaštita i nesmetanost odvijanja pocesa u okviru sistema, predstavljaju neke od najvažnijih razloga za aktivno uključenje državnih organa u procese regulisanja i kontrole savremenih finansijskih tokova, uz održavanje makroekonomske stabilnosti, željenog nivoa konkurentnosti i solventnosti finansijskih institucija. Propast jedne od njih pogađa ogroman broj sa njom povezanih lica i organizacija u privredi, što dovodi od nestabilnosti u okviru samog sistema pa i čitavog društva.. Tako dolazimo do Narodne banke Srbije, kao regulatornog i nadzornog organa na domaćem tržištu, koja regulisanjem poslova iz svog domena utiče na odvijanje kompletne privredne aktivnosti naše zemlje...

Sadržaj

Novembar, 2008. 1
Uvod 3
ORGANIZACIJA CENTRALNE BANKE 4
FUNKCIJE CENTRALNE BANKE 5
Emisija novčanica i kovanog novca 5
REGULISANJE POTREBNE KOLIČINE NOVCA 6
Značaj primene bankarskih principa 8
Koncept poslovne sposobnosti banaka 8
KONCEPT EFIKASNOSTI BANAKA 9
OPERATIVNI METODI I INSTRUMENTI REALIZACIJE FUNKCIJA CENTRALNE BANKE 11
Karakteristike finansijskog sistema 14
Vrste finansijskih sistema 17
Teorijski aspekti finansijskog sistema 18
Indikatori razvijenosti finansijskih sistema 20
Finansijski sistemi u tranziciji 21
LIKVIDNOST BANAKA 21
ZNAČAJ LIKVIDNOSTI 22
DETERMINANTE ( FAKTORI ) LIKVIDNOSTI 25
KAPITAL BANAKA I ADEKVTNOST KAPITALA 25
Adekvatnost kapitala banaka 29
KOFICIJENTI KAPITALA I SNAGE BANAKA 31
REKREIRANJE KAPITALA I KREDITNOG POTENCIJALA 32
PRIMARNI NOVAC KAO OPŠTI POKAZATELJ FUNKCIJA CENTRALNE BANKE 33
FONDOVI I REZERVE BANAKA 34
Kapital i solventnost banaka 36
Zaključak 37
Literatura 38