Географски простор и средина показују велику разнородност у вертикалном и хоризонталном смислу. Да би се обавило оцењивање средине, а посебно да би се валоризовали поједини делови неопходно је претходно извршити хоризонталну поделу географског простора, односно обавити регионализацију.
То значи да би извршили оцењивање вредности, вршили унутрашње упоређивање и тражили решења оптималне намене појединих делова испитиване средине неопходно је установити и изучити постојеће разлике међу тим деловима.
Детерминисати регију као део одређене географске средине, а ову поделити на мање регионалне јединице, значи уствари извршити адекватно хијерархисање унутар те средине. Само издвајање посебних регионалних јединица, подразумева претходну изученост географске средине у елементарном смислу.
Регионализација може да буде веома различита, што зависи од средине која је узета као почетна. Може се регионализовати цела Земља (глобална регионализација), континенти (континентална), велике континенталне целине, поједине велике регије (мезо) или мања подручја као нпр. општина, планина и сл. (микро) (Љешевић,2009).
Регија је територијална целина која је под деловањем природних и друштвених фактора добила специфичан изглед. Она је одраз простора и времена, али и социо-економских прилика. Оштре границе, у природи, између појединих регија не постоје. Географски садржај регије одређује физиономичност и функционалност, хомогеност или хетерогеност регије. Вођени овим принципима за тему рада изабрали смо подручје Флориде које одликују богатство природе, културно-историјска разноврсност, етничка и расна шареноликост, те изванредна туристичка атрактивност.