Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Međunarodne finansije su naučna disciplina koju u osnovi čini monetarna teorija spoljne trgovine i u velikoj meri se odnosi na finansijsku stranu svih odnosa koje razmatra čista ili realna teorija.
Međunarodne finansije konstituišu finansijska tržišta i njihove institucije, s jedne, i monetarne institucije i monetarnu politiku, s druge strane.
Međunarodne finansije obuhvataju novčana kretanja kao recipročan izraz razmene roba i usluga kao i novčana kretanja, odnosno transfere novca koji nisu posledica razmene roba i usluga.
Međunarodne finansije se dele, prema vremenu u kome se obavljaju na:
- kratkoročne,
- srednjoročne i
- dugoročne.
Kratkoročne finansijske transakcije nastaju kao posledica međunarodne robne razmene.
Srednjoročne finansijske transakcije nastaju kao posledica izvoza kapitalne opreme koja se finansira srednjoročnim kreditima.
Dugoročne finansijske transakcije javljaju se u obliku međunarodnog kretanja kapitala.
Prema sadržaju i onome što obrađuju, međunarodne finansije je moguće podeliti u dve celine.
Prvi celina se odnosi na međunarodne finansije, u okviru kojih se preko bilansnoplatne i devizne pozicije, kretanja kapitala do problematike monetarnog sistema, obrađuju makro aspekti finasijskog tržišta i njihovih institucija, kao i monetarne politike i monetarne institucije.
Drugu celinu predstavljaju poslovne finansije, odnosno institucije međunarodnih poslovnih finansija. U okviru ove celine obrađene su funkcije međunarodnih finansijskih tržišta, finansijska funkcija, finansijska politika, finansijsko planiranje, finansijska analiza finansijska kontrola, kao i upravljanje finansijama u međunarodnom poslovanju.
Dakle, ključne celine, u međunarodnim finansijama su:
- teorija i politika bilansa plaćanja,
- sistem i politika devizruh kurseva,
- finansijska i devizna tržišta i
- međunarodna kretanja kapitala.
Struktura i međuzavisnost svetske privrede, uslovili su čvrstu uzajamnu zavisnost u međunarodnim finansijama, što se ispoljava naročito u hroničnoj monetarnoj krizi. Velike industrijske zemlje Zapada sporazumevaju se i vode zajedničke akcije u cilju sprečavanja krupnih poremećaja u međunarodnim finansijama. Međunarodno dugoročno finansiranje utiče na kretanje robne razmene u pogledu njene strukture i pravca. Putem dugoročnog finansiranja otvaraju se novi i razvijaju postojeći prirodni izvori energije i sirovina radi zadovoljenja rastućih potreba u energiji i sirovinama mineralnog i biljnog porekla.
U proteklih sto godina, međunarodne finansije su zabeležile brz, a u određemm periodima i veoma buran razvoj. Tokom posmatranog perioda, nacionalna finansijska tržišta, sve više su gubila atribut nacionalnog i sve više postajala deo globalnog, svetskog, finansijskog tržišta. Samim tim, privredni rast i razvoj pojedinačnog ekonomskog entiteta, nije više mogao da zavisi samo od akcija preduzetih od kreatora ekonomske politike tog ekonomskog subjekta. Novi, kompleksni odnosi u međunarodnim finansijama, usled kontinuiranog procesa razvoja, finansijske globalizacije i finansijske integracije nacionalnih ekonomija, postavili su nove zahteve i zadatke pred ekonomsku teoriju, koja je trebalo da objasni delovanje različitih ekonomskih sila i različitih mehanizama uticaja.
Predmet ovog rada biće međunarodna tržišta kapitala...

S A D R Ž A J

1 UVOD 3
2 Međunarodno tržište kapitala 4
2.1 Pojam međunarodnog kretanja kapitala 4
2.1.1 Pokretačke snage međunarodnih kretanja kapitala 4
2.1.2 Oblici međunarodnog kretanja kapitala 7
2.1.2.1 Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala 8
2.1.2.2 Portfolio investicije 9
2.1.2.3 Direktne inostrane investicije 10
3 Oblici međunarodnih tržišta kapitala 12
3.1 Bankarsko tržište depozita i kredita 21
3.2 Međunarodna tržišta obveznica 23
3.3 Međunarodna tržišta deonica 25
4 Savremeno kretanja kapitala 26
5 Razvoj međunarodnog bankarstva i pravne regulative 29
6 ZAKLJUČAK 30
7 LITERATURA 31