+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Diplomski radovi (/Forum-diplomski-radovi)
+--- Tema: Iskustvo i praksa savremenih razvijenih zemalja u primeni savremene informacione tehn (/Thread-iskustvo-i-praksa-savremenih-razvijenih-zemalja-u-primeni-savremene-informacione-tehn)
Iskustvo i praksa savremenih razvijenih zemalja u primeni savremene informacione tehn - Dzemala - 22-05-2010 09:46 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Izraz škola je grčka reč. Bukvalno bi značila dokolica, rekreacija. U starim društvima školovanje je bilo dostupno samo malom broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena. Verski velikodostojnici, često su bile jedine pismene grupe ljudi, koji su znanje koristili za čitanje i tumačenje religijskih tekstova. Za većinu, odrastanje je značilo učenje na primjerima starijih. Bilo je uobičajno da deca veoma rano počnu pomagati u domaćim poslovima, u radu na poljima i u zanatskom radu. Čitanje nije bilo potrebno a ni korisno. Još jedan razlog ne čitanja je bio to što su se svi tekstovi umnožavali ručno, što je bilo dugotrajno i teško.
Štampanje kao pronalazak ušlo je u Evropu iz Kine. Pronalaskom štamparske mašine 1454. godine olakšano je umnožavanje tekstova. To je dovelo do višeg nivoa pismenosti.
Obrazovanje u svojoj modernoj formi, što podrazumeva nastavu u posebno izgrađenim zgradama, počeo je da se razvija postepeno. I pored toga do prije 150 godina decu imućnih podučavali su privatni učitelji. Većina stanovništva nije imala nikakvog obrazovanja do prvih decenija 19. veka. kada se u Evropi i SAD-u počeo da uvodi sistem osnovnih škola. Proces industrijalizacije i širenje gradova izazvali su potrebu za specijalnim obrazovanjem. Ljudi danas rade u mnogim profesijama i koriste razna stručna znanja, tako da više nije moguće prenošenje znanja sa roditelja na decu. Sve više dolazi do izražaja apstraktno učenje pojedinih disciplina, a ne kao ranije praktično prenošenje nekih specifičnih veština....
SADRŽAJ
1. Uvod 4
1.1. Društvena uslovljenost obrazovanja 5
1.2. Obrazovanje i njegova praktična uloga 6
1.3. Funkcionalna teorija 9
1.4. Manifestna funkcija škole 9
1.5. On-line obazovanje 10
2. Informacione tehnologije 13
2.1. Informacione tehnologije u obazovanju 16
2.2. Savremene projekcione tehnologije 18
2.2.1. Video projektor 19
2.2.2. LCD tehnologije 20
2.3. Razvoj multimedijalnih računara 21
2.4. Tradicionalna nastava 22
2.4.1. Nedostaci tradicionalne nastave 23
2.5. Karakteristike kompjuterske nastave 24
2.5.1. Prednost korišćenja kompjutera u nastavi 26
2.6. Specijalizovana multimedijalna učionica 29
3. Upotreba računara u nastavi 32
3.1. Upotreba računara u nastavi fizike 32
3.2. Računar kao nastavno sredstvo 33
3.3. Računar zamena za nastavnika 33
3.4. Različiti načini korišćenja računara 34
3.4.1. Simulacija kao način učenja 34
3.4.2. Multimedija 35
3.4.3. Telematika 35
3.4.4. Virtuelna realnost 36
3.4.4.1. Primena virtuelne realnosti 40
3.4.5. Računarske laboratorije 41
3.5. Drugi vidovi primene računara u nastavi 42
3.6. Mogućnosti karakteristika Power Point-a 42
4. Videokonferencija kao sistem u obazovanju 44
4.1. Šta je videokonferencija 44
4.2. Predstavljenje videokonferencije 46
4.3. Primeri videokonferencije 48
4.4. Videokonferencijski sistem u obrazovanju 49
4.5. Neophodnost videokonferencije u edukaciji 51
4.6. Osnovna videokonferencijska tehnologija 51
4.7. Razmena prezentacija i dokumenata 54
4.8. Isporuka preko digitalne TV 55
5. Tipovi videokonferencije 57
5.1. Korisnik ka korisniku 57
5.2. Korisnik ka studiju 58
5.3. Studio ka studiju 59
5.4. Multipoint 60
5.5. Megakonferencija 61
5.6. Continuous presence 62
5.7. Prostor i oprema za videokonfereciju 63
5.7.1. Razmatranje uslova studija 63
6. E –Learning, praksa savremenih zemalja u OP 67
6.1. Učenje na daljinu 69
6.2. Kojim terminima se obeležava 69
6.3. Primena, kako i kada 70
6.4. Primenjivanje i prvi korisnici 70
6.5. Učenje na daljinu-institucionalni priznati status 70
6.6. Online sesije i konsultacije 71
6.7. Stepeni obrazovanja putem učenja na daljinu 73
6.8. Novine u eLearning-u 75
6.9. eLearning i nova ekonomija znanja 76
6.10. Korisnici u Srbiji 78
7. Inovacije 81
7.1. Dominantne zemlje u globalnom IT razvoju 81
7.2. Interaktivna tabla 83
8. Zaključak 84
9. Skraćenice 86
10. Index slika i grafikona 87
11. Literatura 89
Izraz škola je grčka reč. Bukvalno bi značila dokolica, rekreacija. U starim društvima školovanje je bilo dostupno samo malom broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena. Verski velikodostojnici, često su bile jedine pismene grupe ljudi, koji su znanje koristili za čitanje i tumačenje religijskih tekstova. Za većinu, odrastanje je značilo učenje na primjerima starijih. Bilo je uobičajno da deca veoma rano počnu pomagati u domaćim poslovima, u radu na poljima i u zanatskom radu. Čitanje nije bilo potrebno a ni korisno. Još jedan razlog ne čitanja je bio to što su se svi tekstovi umnožavali ručno, što je bilo dugotrajno i teško.
Štampanje kao pronalazak ušlo je u Evropu iz Kine. Pronalaskom štamparske mašine 1454. godine olakšano je umnožavanje tekstova. To je dovelo do višeg nivoa pismenosti.
Obrazovanje u svojoj modernoj formi, što podrazumeva nastavu u posebno izgrađenim zgradama, počeo je da se razvija postepeno. I pored toga do prije 150 godina decu imućnih podučavali su privatni učitelji. Većina stanovništva nije imala nikakvog obrazovanja do prvih decenija 19. veka. kada se u Evropi i SAD-u počeo da uvodi sistem osnovnih škola. Proces industrijalizacije i širenje gradova izazvali su potrebu za specijalnim obrazovanjem. Ljudi danas rade u mnogim profesijama i koriste razna stručna znanja, tako da više nije moguće prenošenje znanja sa roditelja na decu. Sve više dolazi do izražaja apstraktno učenje pojedinih disciplina, a ne kao ranije praktično prenošenje nekih specifičnih veština....
SADRŽAJ
1. Uvod 4
1.1. Društvena uslovljenost obrazovanja 5
1.2. Obrazovanje i njegova praktična uloga 6
1.3. Funkcionalna teorija 9
1.4. Manifestna funkcija škole 9
1.5. On-line obazovanje 10
2. Informacione tehnologije 13
2.1. Informacione tehnologije u obazovanju 16
2.2. Savremene projekcione tehnologije 18
2.2.1. Video projektor 19
2.2.2. LCD tehnologije 20
2.3. Razvoj multimedijalnih računara 21
2.4. Tradicionalna nastava 22
2.4.1. Nedostaci tradicionalne nastave 23
2.5. Karakteristike kompjuterske nastave 24
2.5.1. Prednost korišćenja kompjutera u nastavi 26
2.6. Specijalizovana multimedijalna učionica 29
3. Upotreba računara u nastavi 32
3.1. Upotreba računara u nastavi fizike 32
3.2. Računar kao nastavno sredstvo 33
3.3. Računar zamena za nastavnika 33
3.4. Različiti načini korišćenja računara 34
3.4.1. Simulacija kao način učenja 34
3.4.2. Multimedija 35
3.4.3. Telematika 35
3.4.4. Virtuelna realnost 36
3.4.4.1. Primena virtuelne realnosti 40
3.4.5. Računarske laboratorije 41
3.5. Drugi vidovi primene računara u nastavi 42
3.6. Mogućnosti karakteristika Power Point-a 42
4. Videokonferencija kao sistem u obazovanju 44
4.1. Šta je videokonferencija 44
4.2. Predstavljenje videokonferencije 46
4.3. Primeri videokonferencije 48
4.4. Videokonferencijski sistem u obrazovanju 49
4.5. Neophodnost videokonferencije u edukaciji 51
4.6. Osnovna videokonferencijska tehnologija 51
4.7. Razmena prezentacija i dokumenata 54
4.8. Isporuka preko digitalne TV 55
5. Tipovi videokonferencije 57
5.1. Korisnik ka korisniku 57
5.2. Korisnik ka studiju 58
5.3. Studio ka studiju 59
5.4. Multipoint 60
5.5. Megakonferencija 61
5.6. Continuous presence 62
5.7. Prostor i oprema za videokonfereciju 63
5.7.1. Razmatranje uslova studija 63
6. E –Learning, praksa savremenih zemalja u OP 67
6.1. Učenje na daljinu 69
6.2. Kojim terminima se obeležava 69
6.3. Primena, kako i kada 70
6.4. Primenjivanje i prvi korisnici 70
6.5. Učenje na daljinu-institucionalni priznati status 70
6.6. Online sesije i konsultacije 71
6.7. Stepeni obrazovanja putem učenja na daljinu 73
6.8. Novine u eLearning-u 75
6.9. eLearning i nova ekonomija znanja 76
6.10. Korisnici u Srbiji 78
7. Inovacije 81
7.1. Dominantne zemlje u globalnom IT razvoju 81
7.2. Interaktivna tabla 83
8. Zaključak 84
9. Skraćenice 86
10. Index slika i grafikona 87
11. Literatura 89