Ovaj rad nastao je kao rezultat istraživanja u okviru verovatno najvažnije, a možda i najpraktičnije pravne discipline, građanskog procesnog prava.
Osnovna intencija prilikom pisanja rada bila mi je da opišem i objasnim pravne lekove u parničnom postupku (kako redovne, tako i vanredne), da ukažem na njihov cilj, značaj, pa i nedostatke, te da napravim razliku između pojedinih pravnih lekova, t.j. da pokušam da pojasnim kada se pojedini pravni lekovi mogu upotrebiti, koji su uslovi i rokovi za njihovo podnošenje, i sl.
Ipak, ovo nije bilo moguće uraditi bez prethodnog osvrta na parnični postupak, postupak u kojem se ostvaruje sudska zaštita građanskih prava- opšti, osnovni, primarni i redovni metod pravne zaštite za područje građanskopravnih odnosa, na pokretanje tog postupka, na vrste postupka i njegova osnovna načela, kao i na samu presudu, njene osnovne karakteristike i podelu svih presuda.
Kada uopšteno govorimo o pravnim lekovima, jako je bitno ukazati na njihov cilj i smisao, što sam pokušala da učinim u drugom poglavlju. Takođe, ovde su navedene sve procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova, objašnjeno je šta predstavlja predmet pravnog leka i kada su pravni lekovi dopušteni i osnovani, sa posebnim osvrtom na odricanje od pravnog leka, jednostrane parnične radnje stranke kojom ova izjavljuje da se odriče prava da uloži pravni lek.
Redovni pravni lekovi predstavljaju institute procesnog prava, a ulažu se protiv sudskih odluka koje još nisu postale pravnosnažne. U našem pravnom sistemu, redovni pravni lekovi su: žalba protiv presude, žalba protiv rešenja i prigovor protiv platnog naloga, koji su posebno obrađeni u trećoj glavi.
Kada je o samoj žalbi (pravnom leku koji verovatno ima najširu upotrebu u praksi) reč, pokušala sam da objasnim koji su razlozi za njeno podnošenje, koja lica imaju pravo na žalbu, koji su rokovi za njeno podnošenje, sadržinu žalbe i postupak po žalbi, kao i kakve odluke drugostepeni sud može o njoj doneti.
Za razliku od redovnih pravnih lekova, vanredni pravni lekovi se ulažu protiv pravnosnažnih sudskih odluka. Vanredni pravni lekovi su pravna sredstva koja služe za preispitivanje pravnosnažnih sudskih odluka. Pravnosnažne sudske odluke mogu se preispitati po izjavljenim vanrednim pravnim lekovima samo pod određenim zakonom propisanim uslovima.
Suprotno od sistema redovnih pravnih lekova, čija je osnovna pravna karakteristika suspenzivnost, odnosno odlaganje nastupanja pravnosnažnosti odluka protiv kojih se izjavljuju, vanredni pravni lekovi su pravna sredstva kojima se pobijaju sudske odluke koje su već stekle svojstvo pravnosnažnosti.

I SUDSKI POSTUPAK, PARNICA I PRESUDA
1. DEFINICIJA I VRSTE SUDSKOG POSTUPKA 5
2. PARNIČNI POSTUPAK 5
2.1. POKRETANJE POSTUPKA 6
2. 2. GRANICE ODLUČIVANJA 6
2.3. DONOŠENJE ODLUKA 6
3. PRESUDA 7
3.1. PODELA PRESUDA 8
3.2. DONOŠENJE I OBJAVLJIVANJE PRESUDE 11
3.3. PISMENA IZRADA I DOSTAVLJANJE PRESUDE 11
3.4. DOPUNA PRESUDE 12
3.5. PRAVNOSNAŽNOST PRESUDE 13
4. REŠENJE 14
II PRAVNI LEKOVI
1. POJAM I CILJ PRAVNIH LEKOVA 15
2. VRSTE PRAVNIH LEKOVA 15
3. PREDMET PRAVNIH LEKOVA 16
4. DOPUŠTENOST I OSNOVANOST PRAVNIH LEKOVA 17
5. PROCESNE PRETPOSTAVKE ZA ULAGANJE
PRAVNIH LEKOVA 17
6. ODRICANJE OD PRAVNOG LEKA 18
III REDOVNI PRAVNI LEKOVI
1. ŽALBA PROTIV PRESUDE 19
1.1. PRAVO NA ŽALBU 19
1.2. SADRŽINA ŽALBE 19
1.3. POSTUPAK PO ŽALBI 21
1.4. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA O ŽALBI 23
2. ŽALBA PROTIV REŠENJA 25
IV VANREDNI PRAVNI LEKOVI
1. OPŠTE KARAKTERISTIKE 26
2. ŽALBA SA ALTERNATIVNIM PREDLOGOM ZA
REVIZIJSKO ODLUČIVANJE (DIREKTNA REVIZIJA) 27
3. REVIZIJA 28
4. ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI 30
5. PONAVLJANJE POSTUPKA 31
6. ODNOS IZMEĐU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE
POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA 34
ZAKLJUČAK 35
LITERATURA 37