Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Evropska Unija je po svojoj strukturi, veličini jedinstvena integracija u svetu. Po strukturi je jedinstvena zato što ne postoji, niti je postojala, ikakva druga slična integracija tržišnih demokratija sveta, u pogledu broja zemalja i stepena njihove međusobne povezanosti. Po veličini je jedinstvena, zato što predstavlja najveće ujedinjeno tržište.

Prve javne pozive na početak procesa stvaranje Evropske Unije mnogi otkrivaju u pozivu-govoru što ga je Vinston Čerčil održao na Ciriškom univerzitetu 1946. godine.

Na svojim počecima 50- tih godina EEZ je bila samo jedna od ustanova koje su nastale iz iskustva i pepela predhodnog rata. Radi sprovođenja „Maršalovog plana“ 1948. osnovana je Organizacija za Evropsku Ekonomsku Saradnju (OEES) od koje je kasnije nastao OECD.

Počeci EU sežu do skromne Francusko-Nemačke inicirane zajednice za ugalj i čelik iz 1951. godine, koja je obuhvatala 6 zemalja i koja je potpisivanjem „Rimskih Ugovora“ iz 1957. proširena na saradnju u korišćenju atomske energije (EUROATOM).

EU se razvija u jedan sveobuhvatniji oblik povezivanja. Za EU je od vitalnog značaja održavanje unutrašnje konkurencije koja je osnov za uzajamno profitabilnu saradnju članica, kao i sticanje prednosti EU u odnosu na druge zemlje.

Ulasku u zajednicu države članice se obavezuju da će preduzimati potrebne mere za ostvarivanje njenih ciljeva i zadataka u tom smislu prilagođavati i svoj pravni poredak.

U političkom i ekonomskom smislu nastanak EEZ, EZUČ, i EURATOM trebalo bi posmatrati kao uspešnu realizaciju današnje evropske ideje o ekonomskom i političkom zbližavanju evropskih država.

Evropska Zajednica za ugalj i čelik

Ova zajednica se osniva u uslovima ekonomskog zaostajanja posleratne Evrope i njenog političkog određivanja u odnosu prema SAD i Sovjetskom Savezu.

Tako je već 1951. godine između Belgije, Francuske, Holandije, Italije, Luksemburga, Nemačke potpisan ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik takozvani Pariski ugovor, sa mandatom da se proizvodnja i prodaja uglja i čelika podvrgne Visokoj vlasti unutar same zajednice.

Ta Visoka vlast može da donosi pravnoobavezujuće odlike većinom glasova, ona fungira kao nadnacionalna, naddržavna vlast u ovlašćenjima koja proizilaze iz ugovora o Zajednici za ugalj i čelik.

Osnovni cilj uspostavljanja ovakvih odnosa jeste uspostavljanje jedinstvenog tržišta za ugalj i čelik, a i za sve ostale sirovine koje se upotrebljavaju u proizvodnji čelika.

Ohrabrene rezultatima koje je ova zajednica postigla, iste države su 25. maja 1957. godine u Rimu potpisale ugovore o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju i Evropske ekonomske zajednice. Ugovori su posle ratifikacije od strane parlamenta zemalja potpisnica stupili na snagu 1. januara 1958. godine.

Evropska ekonomska zajednica

Zadatak ove zajednice je da, uspostavljanjem zajedničkog tržišta i postupnim usklađivanjem ekonomskih politika država članica, unutar čitave Zajednice unapredi ravnomeran razvoj privrednih delatnosti, stalan i uravnotežen privredni razvoj, veću stabilnost, brži porast životnog standarda i bliskije odnose između država koje joj pripadaju.

Za ostvarivanje zadataka odgovorni su pre svega organi zajednice: Evropski Parlament, Savet, Komisija i Sud pravde.