Кривична дела против човечности и међународног права, међу која се налазе и геноцид и ратни злочини, представљају такве делатности којима се крше међународни уговори, споразуми и конвенције и нарушава или угрожава мир међу народима и безбедност човечанства, или којима се крше ратна правила о понашању зараћених страна према ратним заробљеницима, рањеницима, болесницима и цивилном становништву.
Настанак тих кривичних дела је везан за постојање међународних правила којима се регулишу односи између држава у доба рата, тј. односи између зараћених страна у погледу започињања и вођења рата.
Од настанка људског друштва ратови и ратна страдања на штету појединаца, па чак и читавих народа постају неумитни пратилац његовог целокупног друштвеног развоја. На основу тога, као последица суровог и нечовечног поступања у току дуге историје ратова и оружаних сукоба између држава и народа, развило се међународно ратно право са циљем да хуманизује ово најнехуманије средство за решавање међудржавних и међународних спорова.
Са појавом међународног ратног права отпочео је процес постепеног ограничавања права зараћених страна и контролисања њихових поступака не само према неборачком становништву, већ и у погледу започињања и вођења ратова. Дошло је до постепеног ограничавања апсолутне слободе државе у погледу започињања и вођења ратова, тако да су поједини поступци који представљају непотребна разарања, убијања и мучења забрањени, и кршењем тих ратних правила настају ратна кривична дела.
Како ратови добијају међународни карактер, и ова кривична дела добијају међународни карактер што доводи до појаве међународног кривичног права. Према томе, међународно кривично право настаје као резултат кршења међународних правила о започињању и вођењу рата, посебно правила која се односе на понашање према неборачком становништву. Развој међународног кривичног права се може поделити на три временска периода: до Првог светског рата; између Првог и Другог светског рата и после Другог светског рата.