Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Generalno, pojačavači ili jednostavno pojačavač je bilo koji uređaj koji menja signal, a pojačava se takođe na njemu i amplituda signala. Naponski "signal" je obično napon ili trenutni impuls. U narodnoj tvorevini, pojam se danas uglavnom odnosi na elektronsko pojačalo, često kao I/U audio aplikacijama. Odnos ulaz na izlaz kod pojačavača - obično se izražene kao funkcija ulaznih frekvencija - zove se prenosna funkcija u pojačavaču, a amplituda je prenosna funkcija i on je nazvao vrednost. A uređaj koji se odnose ističe u pretvaranju signala iz jedne vrste u drugu (na primer, svetlo signala u photons na DC signala u amperes) je pretvarač, ili senzor.
Vrednost od pojačavača je uvek izlazna ulazna snaga ili amplituda, i obično je meren u decibelima. (Mereno u decibelima, kada je logaritamski se odnose na snagu: G (dB) = 10 log.

Kablovska televizija ukratko:

Početak kablovske televizije vezuje se za 1948. kada su stanovnici jedne udaljene doline u Pensilvaniji postavili antenu na jedno od obližnjih brda i sproveli kablove do svojih domova. Ovakvi rani sistemi bili su i velikoj meri ogranicčeni: signal koji je prolazio kroz kablove morao je biti pojacčan tako da su na svakih petstotinak metara bili postavljani pojačavači. Jedna prosečna linija je imala 30-40 pojačivača i ako bi samo jedan od njih zakazao korisnik bi izgubio signal. Zahvaljujući svemu tome kablovska je dobila reputaciju nepouzdanosti, i bila je korišćena samo i slučajevima kada tv prijem ne bi bio moguć na drugi način.

S rešavanjem pomenutog problema, početkom sedamdesetih, kablovska televizija počinje da ulazi i domove paralelno s već postojećim sistemima. Uz kvalitet slike, broj kanala povećan je na 90; 1976. pojavljuju se prvi "plati pa gledaj" (pay per view) programi i sistem kakav danas poznajemo.

Opticki kablovi i prelazak sa analognog pa digitalni sistem dodatno su uticali na broj kanala i kvalitet prenosa tako da je bilo dovoljno imati sedam pojačivača u jednoj liniji, a od 1988. taj broj se smanjuje na dva....


SADRŽAJ:

1. UVOD 2
1.1. Kablovska televizija ukratko: 2
2. ISTORIJAT 4
2.1. Šta je to tačno pojačavač? 5
3.Teorijski rad 6
3.1. Programi 7
3.1.1. Savijanje 8
3.1.2. Intenzitet 9
3.1.3. Frekvencija 9
3.1.4. Faza 9
3.1.5. Polarizacija 10
4. Primer jednog TV distributivnog pojačavača, praktično 10
5. Niskošumni distributivni tv pojačavač za 144 MHz 13
5.1. Praktično izvođenje 15
5.2. Sklapanje i podešavanje 17
5.3. Adapter za napajanje 20
6.Primer za povezivanje distributivnog pojačavača sa antenama 22
6.1. Komponente 23
6.2. Instalacija veze 24
7. Povratni smer u kablovskoj mreži – redukovanje distributivnih pojačavača 25
7.1. Arhitektura kablavskog sistema 26
7.2.Izvori i karakteristike smetni u povratnom 27
7.3. Prevazilaženja smetnji 29
8. Jedinica za napajanje optičkog čvora i distribucionih pojačavača 33
8.1.Distributivna mreža 33
8.2. Elementi HFC kablovskog sistema 34
8.3.Dva pojačavača koja se koriste u današnjoj upotrebi 36
9.Primer iz radiotehnike 37
9.1. Opis rada pojačivača 37
9.2. Oblik kućišta i raspored izvoda poluprovodnika 38
9.3. Montaža elemenata na štampanu ploču 39
9.4. Montiranje izlaznih tranzistora 39
9.5. Podešavanje mirne struje izlaznih tranzistora 40
9.6. Šema ispravljača 41
9.7. Tehničke karakteristike: 41
10.Zaključak 43
11. LITERATURA 44