Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Razlika izmedju civilizacije(sve) i kulture(ono što se čuva), poreklo umetnosti(šaka, inteligencija, umetnost nije nastala svesno kao umetnost, magijska funkcija), religija, zakonitost, poštovanje prema starijima, obeležavanje groba pretkam, nastala iz osećanja lepog, darvin mislio da životinje imaju osećanja a ostali da su ljudi svesni a životinje instinktivne, poruke drugim homosapiensima.
Ovaj diplomski rad je podeljen u 8 celina.
U prvom delu rada su izložene uvodne napomene, dat je uvod u temu diplomske teze i objašnjeni su razlozi njene izrade.

U drugom poglavlju su dati lavirinti u kome je objašnjena jedna od najvećih palata koja je imala lavirinte koji su imali antičke umtetnosti. U ovom poglavlju je opisano takođe i : Legeda o kralju Minoju, periodizacija, palata u Kronosu, freske i vazno slikarstvo.

Treće poglavlje daje teorijski pregled antičkih umetnosti lavirinata gde je detaljno opisana Egejska umetnost lavirinata što je i najznalajniji period u kome se pojavljuju motivi antičke umetnosti lavirinata. U ovom poglavlju je opisana i Troja, a sa njom i Minojska umetnost, arhitektura, slikarstvo u lavirintima, reljef u lavirintima, a takođe veoma značajna pojava motiva za antičko vajrastvo.

U četvrtom poglavlju je opisano Atlanditsko blago koje je naslikano u lavirintima i koja predstavlja veoma velik mit koji se proteže vekovima, da li je ovakva zemlja postojala i gde, ali se nalaze neki nacrti u lavirintima štp predstavlja veoma bogatu antičku umetnost.

Peto poglavlje postavlja zaključak rada u kome je sumirana cela struktura rada. U šestom poglavlju data je literatura koja je korištena.

Od najranijih vremena, čovek se suočavao sa problemima za koje se može reći da su kombinatorne prirode. Kombinatorni duh čoveka se možda najranije ispoljio na ideji lavirinta. Lavirintima su antički pisci nazivali gradjevine sa mnogobrojnim odajama povezanim na veoma komplikovan način sistemom hodnika i prolaza, iz kojih je bilo teško naći izlaz. Moguće je da predstava o lavirintu potiče od podzemnih hodnika u pećinama – prvim staništima čoveka i da lavirint simbolizuje lutanje ljudskih misli i želja, koje uvek traže izlaz iz nerešivih situacija.

Unutrašnjost piramida u kojima su sahranjivani faraoni imala je, takodje, formu lavirinta. Prvi poznati crtež lavirinta sačuvan je na pečatima iz Memfisa, koji datiraju iz vremena 4. dinastije faraona ( oko 2500 godina pre n.e.). Na crtežu je u lavirintu predstavljen sam faraon. To pokazuje da je ideja lavirinta postojala u Egiptu mnogo pre 19. veka pre n.e. kada je Amenemhet III iz 12. dinastije izgradio svoju piramidu i pored nje hram – lavirint. Na taj hram se i odnosi prvi pisani pomen o lavirintu. Herodot u svojoj ,,Istoriji” (Druga knjiga) daje veoma impresivan opis tog lavirinta.

Sa lavirintom je povezan i jedan od najlepših grčkih mitova o Tezeju i Arijadni. Arijadna je pomogla Tezeju da izadje iz lavirinta, inače bi poginuo od ruke Minotaura. Crteži ili modeli lavirinta služe za razonodu i današnjoj deci, kao nekada rimskoj, a i kao test inteligencije i snalazljivosti za ljude i zivotinje.

Za Krit i oblast nedaleko od Irakliona, kao lokalitet, prvi se zainteresovao nemački istraživač Hajnrih Šliman. Šliman je 1871. godine nedaleko od Dardanela u severozapadnoj Turskoj, otkrio Troju. Na na Peloponezu je 1876. otrkio Mikenu i smatrao je da Krit ima vezu sa mikenskom civilizacijom.

Krajem 19 veka Krit je bio pod pod turskom vlašću i arheološka iskopavanja nisu bila dozvoljena. Artur Evans, koji je bio pristalica Šlimanovog rada, pretpostavio je da mikenska kultura vodi poreklo sa Krita. 1899. Krit je oslobođen Turaka, a Evans 1900. počinje sa iskopavanjem koje traje do 1931—1932. godine. Već u martu 1900. otkriveni su ostaci palate u Knososu. Prilikom svog istraživaža u Knososu Evans je pronašao i veliki broj glinenih pločica, pomoću kojih je utvrđen razvoj kritskog pisma.