Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Slikarstvo je umetnički izraz ideja i emocija na dvodimenzionalnom prostoru, ili površini.
Osnovne elemente slikarstva, pomoću kojih se vrši predstavljanje čine:
- oblici (likovi),
- linije,
- boja,
- tonalitet i
- tekstura.
Predstavljanje prirode, predmetno ili figurativno slikarstvo nastaje kombinovanjem slikarskih elemenata, podređujući ih prirodnim zakonima oblika i forme.
Nepredmetno ili apstraktno slikarstvo je vezano za subjektivno i emotivno umetničko izražavanje, koje ne teži predstavljanju stvarnosti, nego stvaranju novih stvarnosti. Slikanje, s tehničke strane, je postupak nanošenja mešavine pigmenta i ljepka (veziva) na podlogu. Sa umetničke strane, slikanje je umetničko izražavanje ideja, koncepcija, uz pomoć likovnih elemenata, odnosno dizajna kompozicije, koji se realizuje preko preliminarnih studija, ili u praistorisjkom, modernom i savremenom slikarstvu, često direktnim pristupom, bez preliminarnih studija, gdje se slikar vodi intuicijom i svojim sposobnostima za rješavanja problema kompozicije s ciljem postizanja estetskog doživljaja zamišljene ideje.
Podloga za sliku, može biti papir, platno, drvena, staklo ili bilo koja od modernih i savremenih podloga. U modernom i savremenom slikarstvu podloga se tretira kao sastavni dio kompozicije slike, odnosno podloga se bira po kvalitativnim svojstvima materijala, negovim mogućnostima i ograničenjima.
Predmet ovog rada biće slikarskte tehnike odnosno sve tehnike koje se koriste u slikarstvu.

Slikarske tehnike

Sve slikarske tehnike se dele u sledeće grupe:
- suve tehnike i
- mokre tehnike.
U grupu suvih tehnika spadaju:
- pastel
- kolaž
- vitraž i
- tapiserija.
U grupu mokrih tehnika spadaju:
- akvarel
- gvaš
- tempera
- ulje
- akrilik i
- freska.
Tehnike koje se ne svrstavaju u prethodne dve kategorije su:
- mozaik
- zgrafito i
- enkaustika.

Pastel je umetničko delo izrađeno pastelnim bojama. Pastelna boja je pisaljka u boji, zapravo oblikovano testo. Kredasta suva boja od veoma redukovanih vezivnih pigmenata, presovana u obliku pisaljke. Budući da zahvaljujući vezivnim sredstvima prelamanja svetlosti gotovo da i nema, dovode pastelne boje do veoma intezivnih efekata boje. Ove boje pokazuju neobično bogatu koloritnu skalu i mogu da se mešaju na samoj osnovi na kojoj se slika.
Kolaž je lepak, odnosno likovna tehnika koja se za to koristi. Na jednoj površini montiraju se najrazličitiji prethodno pripremljeni materijali. Kolaž je počeo da se koristi u kubizmu. Od tada su ga koristili predstavnici različitih umetničkih strujanja i dalje ga razvili.
Vitraž od francuske reči Vitrail je staklena površina sastavljana od raznobojnih stakala likovno uređenih i spojenih olovnim trakama i služi za zastakljivanje prozora. Izraz se upotrebljava i za označavanje slikarske tehnike za njegovu proizvodnju. Vitraži su počeli da se pojavljuju u gradnji srednjoevropskih gotskih katedrala koje su imale otvore suviše velike da bi se zastaklile jednim staklom i moralo se spajati više stakala u jednu celinu. Postepeno je ovo postala umetnost. Vitraž se u današnjem vremenu upotrebljava i u domaćinstvima za ukrašavanje vrata i prozora kao dekoracija na njihovim delovima. Klasičan vitraž nastaje spajanjem raznobojnog stakla na hladno pomoću olovnih profila i upotrebljava se za dekorisanje prozorskih otvora ili vrata. Lažan vitraž pripominje na klasičan vitraž koji je stvoren za razliku od klasičnog pomoću nanošenja boje na staklo i lepljenjem olovne trake ili čak naglašavanje kontura pomoću boje. Osnovni princip da se vitraž sastoji od staklenih delova se ovde ne primenjuje.


S A D R Ž A J

1 UVOD 3
2 Slikarske tehnike 3
3 ZAKLJUČAK 8
4 LITERATURA 9