Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medicine.

Oduvek se smatralo da je medicinska profesija veština koja mora da počiva na dva kamena temeljca:
-jedno je visoka stručnost i ovladavanje medicinskom naukom,
-a drugo su načela humanosti i visoka etičnost koja krasi zdravstvenu struku.
To je uočeno još u antičkoj Grčkoj. Hipokrat nije slučajno i otac naučne medicine i otac medicinske etike.
Prvi pisani dokument u formi zakletve poznat je kao Hipokratova zakletva. Posle njega nižu se razni zapisi, i zakletve, koi su vremenom poprimili oblik etičkih kodeksa.
Pod pojmom medicinske etike podrazumeva se niz etičkih načela i pravila kojih su obavezni da se pridržavaju zdravstveni radnici.
Zdravstveni radnici bez obzira na vrstu svoga rada i položaja u zdravstvenoj službi, svečano izjavljuje da će svoje umne i fizičke sposobnosti i svoju stručnu i društvenu delatnost posvetiti najvećoj vrednosti društva – čoveku.
Poštujući svetle tradicije svoje profesije, usvojene, negovane i razvijane od Hipokrata pa do danas, zdravstveni radnici se neprekidno bore za što lepše i humanije odnose među ljudima i stalni napredak čovečanstva.
Zdravstveni radnici uvek pružaju svima podjednako stručnu pomoć bez obzira na:
- rasu,
- pol,
- narodnost,
- verska ubeđenja,
- politička uverenja,
- društveni i ekonomski položaj i
- svoj lični odnos prema čoveku ili njegovoj porodici.
U skladu sa svojom stručnom spremom zdravstveni radnik je moralno obavezan da pruži uvek hitnu pomoć.
Zdravstveni radnik kod epidemija, stihijskih i drugih masovnih katastrofa prvenstvenu brigu posvećuj:
- obolelim,
- povređenim,
- ranjenim,
- deci,
- trudnicama i
- nemoćnim licima.
Zdravstveni radnik vrši svoj rad savesno i požrtvovano i humano i po svom najboljem znanju. Opasnost po sopstveno zdravlje i život ne sme da spreči zdravstvenog radnika u izvršavanju njegovih dužnosti i zadataka.
Poštujući ličnost svakog čoveka zdravstveni radnik neće ni rečju ni delom povrediti njegovo ljudsko dostojanstvo.
Sva gore navedena načela predstavljaju samo jedan deo etičkih načela kojih su dužni da se pridržavaju zdravstveni radnici. Prihvatajući njih, zdravstveni radnici se obavezuju da će razvijati i usavršavati svoju etičku svest i poštovati ih i raditi isključivo u interesu zdravlja i života čoveka,
U nastavku rada, neće biti razmatrana etička načela i pravila zdravstvenih radnika već konkretno etički stav zdravstvenih radnika prema bolesniku.

Etički stav zdravstvenog radnika prema bolesniku

Bolesnik je i objekat i subjekat lečenja, no i on i zdravstveni radnik imaju isti cilj: što brže izlečenje. Pored poznatog pravila primum non nocere, postoji i drugo važno etičko načelo primum est adiuvare – tj., prvo je pomoći bolesniku. Put do tog cilja je izgrađen i usklađen na poverenje između bolesnika i zdravstvenog radnika. Osnova tog poverenja je dobronamernost. U odlukama i postupcima u odnosu na pacijenta zdravstveni radnik isključivo treba da se rukovodi brigom za njegovo zdravlje. Međutim, u nizu medicinskih procedura i intervencija na bolesniku, često se zaboravi ličnost samog pojedinca. U brojnim skopijama, glikemijama, auskultacijama, koje se odvijajau kao na proizvodnoj traci, psihološke karakteristike bolesnika i njegova ličnost se često i lako zanemare.
Zdravstveni radnik je dužan da prihvati bolesnika kao čoveka, sa svim njegovim pozitivnim i negativnim individualnim karakteristikama i crtama ličnosti. Kada se oboleli, ili onaj koji ima neke tegobe javi zdravstvenom radniku, lekaru – lekar s njim vodi razgovor koji je jedinstven u svojoj vrsti ne samo zbog toga što predstavlja osnov odnosa bolesnik – zdravstveni radnik nego i stoga što je u mnogim slučajevima sam po sebi lekovit. Ovaj razgovor jedinstven po svojoj vrsti, tako je značajan, da je bez njega sve drugo dovedeno u pitanje.
Naime, u komunikaciji sa bolesnikom, zdravstveni radnik treba da se trudi da zadobije njegovu psihološku intimnost. Treba mu prići toplo, ljudski, ali ne treba preterano insistirati na detaljima iz života bolesnika, naročito ne u intimnoj sferi i ne više nego što je to potrebno za dobru komunikaciju.
Ispravan etički stav zdravstvenog radnika podrazumeva zauzimanje stava empatije prema svima, bez obzira na subjektivno doživljavanje svakog bolesnika pojedinačno. Šta se podrazumeva pod stavom empatije?
Empatija predstavlja delimično nesvestan emocionalni proces identifikacije posmatrača sa objektom. To je sposobnost unošenja sebe u mišljenja, osećanja i delanja druge osobe, sposobnost doživljavanja osećanja druge osobe. U medicinskoj praksi, to je blagonaklon stav prema bolesniku koji podrazumeva sposobnost uživljavanja u stanje bolesnika. Vršeći zdravstvenu delatnost, nedopušteno je gestom, pogledom, osmehom, grimasom, rečju ispoljiti nejednak stav pram različitim osobama, posebno prema bolesnicima. Empatija zahteva da se celokupnim obraćanjem bolesniku racionalno ispoljava stav blagonaklonosti i simpatije prema svima, bez obzira na stvarno unutrašnje doživljavanje u datom trenutku.

Etički stav zdravstvenog radnika prema hirurškom bolesniku

Hirurške grane medicine imaju nekoliko specifičnosti koje su interesantne sa stanovišta medicinske etike. To su:
- hirurška intervencija (operacija),
- hitnost operacije sa određenim reperkusijama na medicinski tim i
- sa aspekta bolesnika, pretežna iznenadnost pojave hirurškog oboljenja.
Hirurška intervencija podrazumeva sečenje, odnosno prodiranje u bolesnikov telesni integritet, što, na svoj način, predstavlja značajan, često rizičan poduhvat i za zdravstvenog radnika i za bole¬snika. Otuda je odluka, da li pristupiti hirurškoj intervenciji ili ne, po pravilu