Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Уметнички идеал коме је Моне посветио свој дуги живот испуњен непоколебљивим трудом, много је изискивао И он му је остао веран. Више од 60 година он се трудио да сликарски изрази чисто визуелне перцепције – да створи слике које буде само оне осете који могу бити доживљени оком . Постепено је елиминисао све друго осим пиктуралних елемената И прави предмет његових слика је заправо светлост. Моне је био ненадмашан сликар дневног светла- сликар неба, снега, облака који се огледају у води. На основу Каравађових открица читава генерација сликара у Француској, Италији И Низоземској истраживала је проблем светлости. Међутим, они су светлост користили да појачају драмски ефекат у својим делима И да би боље истакли облике. Нико није себи допуштао као Моне да разара облике. У томе су Монеова оригиналност и значај и право да буде сматран оснивачем импресионистичког покрета. Сам назив импресионизам потиче од имена Монеове слике “Импресија, радјање Сунца”.....

Импресионистичка техника

Импресионисти су се интересовали за светло, и његове промене које изазива у току дана односно године. У својим техникама су сломили све оно што је до тада било предавано на академијама и овај правац предтавља почетак савременог сликарства, а техника се састојала од;
• они су сликали кратким потезима киста, чији су трагови били видљиви у слици и нису се оптерећивали појединостима односно детаљима главно инпресионистичко средство постаје инпресионистичка овако створена флека која захвата све промене и хватање тренутка,
• нису мешали боје на палети већ директно на платнима,
• нису употребљавали црну небоју, већ су нијансе добијали мешањем комплементарних боја,
• открили су игре светла и сенке и промене боје које се догађају на две упоредо стојеће површине које су различито обојене и проучавали ове ефекте,
• за слике сенки у природи су употребљавали плаву боју што је доприносило отворености слике,
• нове слојеве боје су додавали пре него што су се стари слојеви осушили и тако добијали мекше контуре и боље мешање боје,
• нису се заносили сликањем лазурним бојама већ су боје наносили у слојевима,
• сликали су у пленеру и нису се обазирали на традицију већ су сликали онако како су хтели.

Инпресионисти су лакше радили са бојама које су сада биле у тубама (од 1870. године су се појавиле готове справљене боје), до тада су сликари морали сами да справљају боје од боје у праху које су морали мешати са уљем као везивом за боје. Импресионистичка слика не крије начела, материјал и елементе од којих је изграђена; у различитим врстама уметности циљ је постало дело отворене структуре у коме се пажња уметника померила према ономе како се оно ствара.....

Садржај :

1 УВОД 3
2 Импресионизам – појам и историја 5
2.1 Сликарске технике најпознатијих импресиониста 6
2.2 Импресионистичка техника 8
3 Клод Моне, сликарска биографија великог уметника 11
3.1 Тема сликарства Клода Монеа 12
3.2 Живот у Аржантеју 14
4 Време промена 16
4.1 Уметнички рад у серијама 17
4.2 Путовања Клода Монеа 17
4.3 Живот у Живернију 18
5 ЗАКЉУЧАК 20
ЛИТЕРАТУРА 23