Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.

Ако и јесте, вели он, моје стање у осталим стварима достојно плача, ипак се у једном смем похвалити у Господу, а то је да никада нисам имао погрешно схватање (= веровање) о Богу, нити сам некада другачије мислио па после променио мишљење“(Василије Велики, Писмо 233.) . Само је један у читавој историји Цркве који се усудио да изусти овако самоуверено ове речи. Па и сами Апостоли, који су Господа својим очима видели и рукама опипали понекад су свог Учитеља стављали под призму сумње, али овај Велики учитељ скромно говори овакве нескромне речи. Свети Василије Велики (330.-378.) је ове речи потврдио и потковао својим животом и делом, а Црква га као таквог прихватила стављајући га у канон Светих и давши му епитет „Велики“. Међутим, вероватно се сваком хришћанину понекад јави опет питање: одакле толика сигурност Василија у ове своје речи? Одговор на ово питање можемо потражити и у овом раду који ће се позабавити темом Василијевог поимања Откривења, односно, прецизније речено, како је Василије „формулисао“ Откривење, као свагда присутну реалност у Цркви.....

Василије у овом по Цркву нимало лаком времену улази у расправу са јеретицима. Из његове расправе са јеретицима рађа се један сасвим нови систем хришћанске терминологије, коју Василије формулише строго држећи се живог предања Цркве, али и користећи, додуше охристијанизоване, елементе стојичке, аристотеловске и неоплатоновске философије, које он посматра и употребљава еклектички. Управо из овог дефинисања тројичке терминологије и одбране православне мисли од напада јеретика можемо донекле „извући“ и Василијево поимање Откривења. Овде одмах морамо напоменути да Василије није био систематичан теолог, него су његова дела углавном настајала као одбрана од јеретичких напада. У његовој борби против јереси „није било оног ратничког хероизма којим се толико истицао св. Атанасије, који као да се подмлађивао у борби. Борба је умарала Св. Василија. Било му је лакше да се одлучно брани него да ступи у одлучну битку.“ ........

Садржај:

• Увод.......,,,.........................................................................3
• Откривење је могуће само у цркви.........................................5
• Важност Божијег Откривења за црквено
богословље и човеково спасење уопште........................................6
• Разликовање Откривења од Богопознања.............................8
• Схватање Откривења кроз познање Бога.............................10
• Откривење кроз Христа као врхунац Божијег
Откривења.......................................................................15
• Схватање улоге Духа Светога у акту Божијег Откривења.......16
• Закључак...................,,,...................................................18
• Литература.................,,,,,,,,,,............................................22