Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

U celokupnoj istoriji nije ništa tako čudno i tako neobjašnjivo kao iznenadna pojava grčke civilizacije. Mnoge bitne karakteristike civilizacije postajale su već hiljadama godina u Egiptu i Mesopotamiji i odatle su se širile u susedne zemlje. Ali izvesni elementi nedostajali su sve dok ih nisu dali Grci. Svima je poznato šta su oni postigli u umetnosti i književnosti, ali ono što su učinili na čisto intelektualnom polju još je izuzetnije. Oni su pronašli matematiku, nauku i filosofiju; oni su prvi pisali istoriju nasuprot analima u užem smislu, oni su slobodno razmišljali o prirodi sveta i ciljevima života, i nisu bili sputani nasleđem bilo kakvog ortodoksnog verovanja. Rani razvitak civilizacije u Egiptu i Mesopotamiji nastao je blagodareći Nilu, Tigru, i Eufratu, koje su znatno olakšavale zemljoradnju i jako podizale njen prinos.ova civilizacija je u mnogo čemu bila slična onoj civilizaciji koju su Španci našli u Meksiku i Peruu. Tamo je postojao kralj sa božanskom i despotskom vlašću; u Egiptu on je posedovao svu zemlju. Postojala je panteistička religija s jednim vrhovnim bogom s kojim je kralj bio u vrlo prisnom odnosu. Bila je tu i vojna, a i sveštenička aristokratija. ....

O izvorima za rekonstrukciju Sokratovog učenja

Kao ni Pitagora, Buda i Isus, ni Sokrat nije iza sebe ostavio pisane tragove svog rada. Hronološki, prvi izvori koji pominju Sokrata su Atičke komedije Sokratovog vremena, koje su pisali Eupolid, Teleklid, Kalija Kratin, Amipsija i Aristofan.

Sokrat nije ostavio nikakve spise; podaci o vojnoj službi se mogu naći u Tukididovoj' Istoriji Peloponeskog rata. Bio je izvrgnut satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci nastaloj kad je Sokrat bio u srednjim četrdesetim godinama. Sokrat se pojavljivao u drugim Aristofanovim predstavama poput Ptica jer se smatralo da je bio filodoranin, a takođe i u predstavama Kalija, Eupolisa i Teleklaidesa, i u svim ovim predstavama Sokrat i Sofisti su kritikovani zbog "moralnih opasnosti prisutnih u savremenoj misli i literaturi". Ipak, glavni istorijski izvor o Sokratu su spisi dvojice njegovih učenika, Ksenofonta, i Platona. Drugi važan izvor su razna pozivanja na njega u Aristotelovim spisima.....

Sokratov život, ličnost i karakter

Sokrat je možda najzagonetnija ličnost u čitavoj istoriji filosofije. On je od onih koji su imali najveći uticaj na evropsku misao, a to je u velikoj meri bio uzrok njegove dramatične smrti. Sokrat je živeo od 470-399 god. p.n.e.Živeo je u Atini i svoj najveći deo života proveo je na ulicama i trgovima gde je razgovarao sa ljudima koje je sretao.

Još dok je živeo, smatran je zagonetnom osobom, a kada je umro, ubrzo je proglašen začetnikom niza različitih filozofskih pravaca. Sokrat je bio čvrste telesne gradje, mogao je dosta da popije. Nosio je jednu istu odeću i leti i zimi i išao je bos. Aristofan za njega kaže da se šepurio kao barska ptica. Za njega se još kaže da je u svojoj unutrašnjosti bio “savršeno divan”. I još “može se tragati po savremenosti, a može se tragati i po prošlosti, ali se nikad neće naći neko kao on”.

Prema nekim izvorima, Sokratov otac Sofronisko mu je bio vajar, a majka Fajnereta babica. Sokrat je nastavio i očev zanat, tako što je umesto kamena tesao, vajao moralne pojmove, i zanat majke, tako što je poradjao istinu. Sokrat je poticao iz bogate porodice i to se može zaključiti po tome što je u ratu protiv Spartanaca učestvovao kao hoplit, za čije je naoružanje i opremu bilo potrebno dosta novca. Učestvovao je u tri bitke protiv Spartanaca , a u jednoj je spasio život svom učeniku Alkibijadu....

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 O izvorima za rekonstrukciju Sokratovog učenja 4
1.2 Sokratov život, ličnost i karakter 5
1.3 Sokratova dijalektika i njeni postupci 6
1.4 Značaj Sokratove dijalektike za naučno osnivanje etike 7
1.5 Formalni principi Sokratove etike 8
1.5.1 Vrlina je znanje 8
1.5.2 Niko ne greši namerno 8
1.5.3 Veština merenja 9
1.6 Materijalni principi Sokratove etike 9
1.6.1 Saznanje dobra 9
1.6.2 Samousavršavanje 10
1.6.3 Blaženstvo 10
1.7 Politička ili socijalna etika Sokratova 11
1.8 Sokrat pred Atinskim sudom, u tamnici i pred smrću 11
1.9 Sokrat - Konfučije - Isus 12
1.10 Odbrana Sokratova 13
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 18