Maturski, seminarski i diplomski radovi iz hemije.

Године 1890. основана је у Питсбургу Стандард Оил компанија чији је власник био бивши питсбуршки црквењак Рокфелер. За неколико година свог постојања ова компанија је преузела педесет од укупно седамдесет рафинерија, колико их је тада било на овом подручју. Преосталих двадесет нису имали шта да бирају, или су морали да продају своје рафинерије Рокфелеру, по цени коју он понуди, или су морали да затворе врата и да распусте своје раднике. Била је то беспоштедна борба великог капитала против малих произвођача и трговаца. Стварали су се први краљеви нафте.
Битка за нафтоносне изворе ускоро се пренела на једно друго поље; на транспорт нафте. Одмах после отварања првих извора нафте, у Америци је нафта од извора до рафинерије превожена на најједноставнији начин, бачвама натовареним на кола са коњском запрегом.
Било је то скупо и споро. Требало је тражити нова и боља решења. Године 1862 употребљене су металне цеви којима се нафта допремала од извора до рафинерије . Холдандски досељеник Самјуел ван Сајкл први је поставио нафтни цевовод у Титусвилу, направио је “пајп-лајн” дуг седам километара, којим је транспортовао своју нафту без посредовања кириџија. То је овим људима угрозило зараду од које су живели и они су повели читав рат против Сајкла. Чупали су му цеви из земље, тукли људе који су на њиима радили и Ван Сајкл је тек оружјем успео да одбрани свој изум.
Историја је медјутим забележила да је овај први пајп-лајн ускоро постао Рокфелерово власништво, и да је сам Ван Сајкл завршио живот као сиромах без пребијене паре. Није имао среће да бар добије пензију као пуковник Дрејк, за своје велике заслуге. На економичном транспорту нафте Рокфелер је заправо и засновао своје велико краљевство нафте. Он је био власник свих вагона-танкера за превоз нафте на многим железничким линијама. Изградио је велики систем стотинама километара дугачког нафтног цевовода, имао је огроман утицај у свим бродским компанијама за превоз нафте. Због тога је био јефтитнији од својих конкурената и због тога је свима затворио предузећа која су тешким трудом стекли. Развијала се једна џиновска индустрија којој готово да није било равна у историји.
Индустријска експлоатација нафте започета прво у Америци пренела се брзо и у друге крајеве света. Још једна област у свету постала је значајан давалац нафте, био је то Баку који је пред крај прошлог столећа Русију учинио највећим произвођачем нафте у свету. Медјутим тај успон није дуго трајао. Због недостатака модерних торњева за бушење, и због великог броја малих предузећа која су једна другима само сметала у послу Русија се није дуго одржала на почасном месту светских произвођача нафте.
Од 1890 до 1900 године јављају се и други произвођачи; Персија (Иран), Суматра и Борнео. Међутим у свим овим крајевима не треба као произвођаче тражити домаће људе. Свуда су то послови Стандард Оила, Ројал Дача, Англо-Персијан Оил-а и сличних предузећа, у којима су прави власници нафте били срећни ако би успели да добију неки проценат-два више него што им је нуђено. А све то сав тај велики посао и сва та велика борба због мале петролејске светиљке , која се пред крај 19 века могла наћи у свакој кући у селу и граду.
Фосилна горива су горива која садрже углохидрате и настали су од фосилних остатака биљака и/или животиња. Тренутно су основни извор енергије за на Земљи. Енергија из фосилних горива обично се ослобађа се сагоревањем, и приликом тог сагоревања такође се ослобађају отровни и штетни гасови који утичу на околину као: угљен моноксид ЦО, угљен диоксид ЦО2,
Ови гасови утичу на околину тако што се сакупљају у атмосфери и тако стварају ефекат стаклене баште, док у додир са водом у атмосфери претварају се у киселину која пада на земљу - тзв. киселе кише које уништавају биљке и еродирају грађевине и стене.
У фосилна горива спадају:
•тресет,
•угаљ (лигнит, мрки угаљ, камени угаљ),
•нафта,
•земни гас.
Тресет је врста земљишта и органско гориво које се састоји од лаког, сунђерастог материјала у влажној средини под умереном климом, слагањем и делимичним распадањем биљног материјала. Делимично угљенисање овог материјала јесте први корак у процесу стварања угља. Осушени тресет лако гори и при сагоревању ствара велику количину дима. Користи се за грејање домаћинства и у котларницама. Има велики удео у укупној потрошњи у свету, а велике наслаге се налазе у Канади, Кини, Индонезији, Русији и САД. Главни потрошачи су Финска, Ирска, Русија и Шведска
Угаљ је гориви седимент. Састоји се претежно од остатака, односно продукта распада биљака, а настао је од тресетишта из далеке прошлости. Процес поугљењивања остварује се постепеним повећавањем релативног садржаја угљеника (Ц) уз истовремено смањивање релативног садржаја кисеоника (О2), азота (Н2), водоника (Х2). Дешава се низ сукцесивних претварања: биљни остаци и дрво - тресет - лигнит - мрки угаљ - камени угаљ. Угаљ је конвенционални, необновљиви извор енергије.
Земни или природни гас је природно гасовито фосилно гориво, са великим уделом метана. Јавља се самостално (суви земни гас), или заједно са нафтом, обично у гасној капи изнад нафте (влажни земни гас).
Захваљујући томе што му је главни састојак метан, у поређењу са осталим фосилним горивима има најмањи коефицијент емисије ЦО2 по јединици ослобођене енергије. Зато се сматра да је земни гас еколошко гориво.