Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Podjimo od pitanja šta je etika? Etika se određuje kao nauka o moralu ili etosu. Potiče od grčke reči ethos ili običaj, odnosno etika. U filozofiji se vezuje za istraživanje i procenjivanje moralnih vrednosti- onoga što je dobro ili što nije dobro, šta treba a šte ne treba da bude. Etika je grana filozofije morala koja se bavi moralnim sudovima, standardima i pravilima ponašanja.

Moramo postaviti pitanje šta je to etika u pravu? Prava, koja imaju svi nosioci života, su moralna i ne treba ih mešati sa zakonskim pravima. Zakonska prava su proizvodi zakona, koji se mogu menjati od društva do društva. Za moralna prava se, s druge strane, kaže da pripadaju svim nosiocima života, bez obzira na njihovu boju, nacionalnost, pol, rasu a za neke teoretičare i vrstu.

Nisu sva zakonska prava i moralna prava, i mnoga moralna prava će nastaviti da postoje kao moralna prava, a ne kao zakonska prava, čak i u društvu koje sadrži znatnu saglasnost u pogledu sadržaja ponašanja. Ljudska prava igraju gotovo istu ulogu u etici koju su nekada igrala prirodna prava. Ljudska prava se još uvek shvataju kao prirodna u veoma širokom smislu postojanja nezavisno od bilo koje ljudske akcije ili institucije. Ovo objašnjava kako se oni mogu upotrebiti kao nezavisan standard pomoću kojeg se mogu kritikovati zakoni i politike vlada i drugih organizacija. Pošto su ljudska prava klasifikovana na osnovu statusa a ne izvora, to postoje i druge vrste ljudskih prava koja su pre institucionalna nego prirodna. Ovo su ona ljudska prava koja su inkorporirana u pravne sisteme zahvaljujući međunarodnim sporazumima, kao što je Evropska konvencija o ljudskim pravima.....

1.1 Pravo i moral

Pravo i moral imaju zajedničko poreklo i zajednički cilj: proistekli su iz društva i njemu služe uz konstantan razvitak pod uticajem društvenih promena. Kao što je rekao F. Taranovski -
„… i pravo i moral teže jednom istom cilju, smeraju da održe egzistiranje društva i da pomognu društvenom razvitku prema pravednim načelima. Zbog toga, pravo i moral imaju u izvesnoj meri zajedničku sadržinu (…) načelna pitanja o društvu podležu podjednako i pravnom, i moralnom regulisanju ."

Ipak, čini se, u ostvarivanju tog cilja u zakonodavnom procesu pravo i moral dejstvuju donekle različitim putevima. Uzajamna povezanost prava i morala javlja se na tri nivoa pravnog poretka, odnosno na nivou zakonodavstva, na nivou primene prava i na nivou interpretacije prava i pravne doktrine. Ova su razmatranja posvećena pitanjima povezanosti prava i morala koja se javljaju u legislacionom procesu, uz opasku da su ona fokusirana na problematiku zakonskog prava. Imajući u vidu činjenicu da je svaka zakonodavna odluka istovremeno i sui generis politička odluka, a zakonodavstvo predstavlja jedan od osnovnih načina realizacije društvene politike, tok mišljenja svojstven društvenoj politici je istovremeno karakterističan za proces stvaranja prava....

Sadržaj :

1 UVOD 3
1.1 Pravo i moral 5
ZAKLJUČAK 8
LITERATURA 10