Maturski, seminarski i diplomski radovi iz geografije.

Сједињене Америчке државе се налазе у централном и јужном дијелу Сјеверне Америке. Између Аклантика на истоку, Пацифика на западу и Мексичког залива на југоистоку. Граничи са Канадом на сјеверу и Мексиком на југу и југоистоку. По површини је четврта у свијету, по броју становника трећа. Међутим, по економској и војној моћи и политичком утицају она је данас једина свјетска велесила. Повољан географски положај је допринио расту снаге САД.
Мегалополис и регија Сјевер

Процес урбанизације у САД је добио нови облик у другој половини XX, гдје се становништво концентрисано у великим градовима, пресељава из централних дијелова града у периферне. Зато је сада више америчког становништва концентрисано управо у тим областима него у градском језгру, која су „ослобођена“ за финансијске, дипломатске и услужне дјелатности.
Развитак великих градских метропола условило је више фактора. Повољан лучки положај, оријентација природних путева ка унутрашњости, непрестани прилив досељеника и размјена добара створили су у области између атлантске обале и ријеке Св. Лоренса са Великим језерима највећу концентрацију великих градова у свијету. По величини у САД се посебно истиче Њујорк са 16,3 милиона становника који је стар једва 350 година, а Бостон, Филаделфија, Вашингтон имају преко 4 милиона становника.
Атлантски дио сјевера је простор у САД гдје су настале прве веће насеобинске западноевропских досељеника. Ту се рађала америчка држава и започео економски успон будуће највеће силе у историји човјечанства. Иако се неки дијелови САД данас развијају знатно брже и полетније, али Сјевер је идаље најнасељенија, најурбанизованија и најиндустријализованија регија у држави у којој живи 41% становништва, а заузима 26% територије.
У високоурбанизованој регији посебно се истиче готово непрекидни низ градова дуж Атлантске приморја, мегалополис Бостон–Вашингтон, који у на крајњем југу мањим дијелом залази у подручје јужних савезних држава.
Сјевер је препун симбола значајних за раст и развој САД. Сједиште УН-а и банкарски Вол Стрит дају Њујорку својеврсно обиљежје свјетске метрополе и центра економске моћи, острвце Елис у њујоршком лучком басену био је главно прихватилиште европских досељеника, а Кип слободе симболише демократију и слободу Новог свијета. Бостон се, између осталог, краси са најпрестижнијим универзитетом на свијету – Харвардом.
Ниједан други дио Земљиног копна астронаути из својих летјелица не виде ноћу тако снажно освјетљен као дио САД између Бостона и Вашингтона. То је посљедица огромне концентрације више стотина градова који су мање или више срасли у урбанизовану регију познату под именом „Мегалополис“ (грч. Велики град). Од средине 20. вијека тим појмом се означава сјевероисточна обала САД између Бостона и Вашингтона, а послије се појам проширио на сваку високоурбанизовану регију са више од 25 милиона становника, каквих данас има десетак у свијету.
Мегалополис Бостон–Вашингтон заузима површину од 130.000 km2 на којој живи 45 милиона становника.