Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Pomoću cene proizvođači proizvoda ili usluga ostvaruje društveno priznavanje ostvarenih vrednosti, obavljaju srazmernu i ostvaruju učešće u primarnoj raspodeli društveno stvorenih i priznatih vrednosti.

Cena ima višestruk značaj za preduzeća. Upravo zbog toga što se pomoću cene proizvoda i usluga, odnosno prihoda, s jedne strane, i troškova za obavljanje aktivnosti, s druge strane, kondenzuje svi rezultati aktivnosti (Proizvodnje i marketinga), cena često predstavlja polaznu osnovu u kreiranju poslovne aktivnosti. Međutim, sa stanovišta marketinga, cenu treba posmatrati kao deo mikro sistema marketinga, i ona mora biti konzistentna sa ostalim elementima marketinga. Proces formiranja i vođenje politike cena ne sme se posmatrati izolovano od ostalih elemenata marketinga i ciljeva marketing sistema. Ako preduzeće posmatra cenu izvan ostalih elemenata marketinga, naročito van problematike proizvoda, obično se ponuđač upućuje na prihvatanje trgovačke filozofije maksimalizacije dohotka. Pri tome se snage preduzeća orijentišu na maksimalizaciju cene, pri čemu se često zaboravlja na zahteve minimalizacije troškova putem povećanja produktivnosti i ekonomičnosti. Ovakva filozofija upućuje proizvođača na traži onog nivoa cena proizvoda ili usluga koji će mu obezbijediti maksimalizaciju dohotka, bez obzira na sadašnje i očekivane potrebe potrošača. Zbog toga cena uvek mora biti razmatrana sa stanovišta reproduktivnih interesa proizvođača i zadovoljenja sadašnje i očekivane potražnje.

RAZLIČITI PRISTUPI CENAMA

Cena je jedna od centralnih tema svih ekonomskih teorija. U svim teorijama cena barata se sa tzv. normalnom cenom. Normalna cena se povezuje sa normalnim prihodima. Polazno stajalište teorija normalnih cena su ravnoteže, individualne i ukupne.

Pretpostavka funkcionisanja teorije cene proizvodnje je maksimalizacija profita i mogućnost seljenja kapitala. Konkurencija u jednoj oblasti iz različitih individualnih robnih vrednosti stvara jednake tržišne vrednosti i tržišne cene. Ali tek konkurencija kapitala, u različitim oblastima, stvara cenu proizvodnje koja izjednačava profitne stope među različitim oblastima.

Ova analiza normalne cene i, s tim u vezi tržišne cene, koja teži ka normalnoj ceni, tj ceni proizvodnje, zasniva se na sledećim pretpostavkama: prisustvu potpune konkurencije, homogenost proizvoda unutar grana, potpunoj mobilnosti kapitala i kapitalističkom načinu proizvodnje. Kritika ponude i potražnje, kao determinante cena, u osnovi je bazirana na kritici porekla robne vrednosti. Građanske teorije cena polaze sa stanovišta da se, normalna cena formira delovanjem snaga ponude i potražnje, a da iza ponude stoje prosečni troškovi (u prosečne troškove se uključuje i normalna dobit), a iza potražnje stoji subjektivna percepcija vrednosti dobra, odnosno njegova marginalna korisnost i dohodak. Normalna ili ravnotežna cena izvodi se iz ravnoteže ponuđača i ravnoteže potrošača (Kupca). Prvobitne građanske teorije su polazilo od podešavanja da pojedinačni ponuđač prihvata normalnu cenu zbog toga što nije u stanju da deluje na ukupne snage ponude i potražnje (model čiste konkurencije). Teorije ograničene konkurencije koriste se i monopolskom cenom, pri kojoj monopolista ostvaruje ravnotežu na bazi odnosa marginalnih troškova i marginalnih prihoda, pri čemu pored normalnog ostvaruje i ekstra dohodak zbog mogućnosti manipulisanja potražnjom i ponudom...

DIFERENCIRANJA CENA

Brojni su razlozi zbog kojih preduzeće difrencira svoje cene s obzirom na količinu kupljene robe, vreme placanja, način plačanja, mesto isporuke i tsl.Geografska lokacija proizvođača u odnosu na potrošača zahteva da se proivođač zabavi pitanjem transportnih troškova prema različitim lokacijama potrošača. Dva su moguća prilaza razrešrnju ove dileme u vezi toškova transporta i diskriminacije koja može da nastane. Jedno je uobičajna klauzura FOB (free on board), što znaci efikasno utovareno kod proizvođača (u fabrici), gde svi plaćaju istu cenu za poizvod a svaki potrošač nosi (svoje) trnsporta. Drugi prilz je CIF (const, insurance and freight), što znači franko kupac, a sadrži čitav niz varijanti cena...

Popust na plaćanje u gotovini ili pre roka

Odnosno tkz.klasa – skonto predstavlja neku vrsu rabata koji se odobtava onom kupcu koji odmah plaća račun. Odbtravanjem popusta u gotovom ili kraćem razdoblju (a možda i avansno unapred), dolazi se brže do gotovine smanjuje se rizik kreditiranja i troškova osoblja za dodelu i naplatu karata. Ukoliko na fakturi piše „neto“znači da kupac mora odmah plati sumu kojoj je na noj navedena, ukoliko ipak piše „neto 10“ ili „neto 20“znači da se mora platiti u roku od deset ili dvadeset dana do dana koji je na fakturi naznačen. Klauzula „2/5 neto 20“, zači da kupac dobija 2 posto popusta na iznos naznačen na fkturi, ukoliko plati u roku od pet dana,a inače krajnji rok plaćanja iznosi devet dana....

FORMIRANJE CENE NOVOG PROIZVODA

Kako će biti određena cena novom proizvodu i kolika će biti, zavisi od toga da li je proizvod potpuno nov ili sličan postojećem proizvodu. Ako novi proizvod ima supstitut, cena treba da bude u skladu sa cenama supstitute. Zato, ako nema nekih posebnih specifičnosti zbog kojih se novom proizvodu može odrediti veći ili manji nivo cena u odnosu na postojeći, onda cena treba biti u skali cena sličnih proizvoda.

SADRŽAJ:

UVOD 3
1 RAZLIČITI PRISTUPI CENAMA 4
2 DIFERENCIRANJA CENA 5
2.1 Popust na plaćanje u gotovini ili pre roka 6
2.2 Količinski rabat 7
2.3 Kupovina u sezoni ili van sezone 7
3 FORMIRANJE CENE NOVOG PROIZVODA 8
4 FORMIRANJE CENA ZA ASORTIMAN PROIZVODA 10
5 POLITIKA CENA 13
5.1 Sadržaj politike cena 13
5.2 Transportni troškovi i cena 14
5.3 Jedinstvena prodajna cena 15
5.4 Politika cena u odnosu na područje i kupce 16
5.5 Politika garantovanja za pa odnosno rast cena 16
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19