Diplomski radovi iz marketinga.


U ovom radu će biti prikazana tržišna komunikacija, odnosno profesionalna komunikacija i to samo iz perspektive grupe profesionalnih komunikatora novinara. Novinari se definišu kao profesionalna grupa, a ne kao profesija u punom smislu te reči. Oni su poznati i kao “meka” profesija” za razliku od “tvrdih” profesija kakve su lekari, farmaceuti, pravnici ili inženjeri.

Cilj istraživanja su bilbordi, ali takođe je i cilj istraživanja sam novinar koji treba da osmisli bilbord odnosno reklamno sredstvo sa kojim će privući puno pažnje.

Novinari su još poznati i kao «otvorena» profesija koja nužno ne zahteva ni prethodno formalno obrazovanje, ni odgovarajuću diplomu. U slučaju novinara ne postoji strogo određeni nivo i vrsta obrazovanja kao neophodan, zakonom propisan uslov za obavljanje poslova, dok se veoma visoko vrednuje praktično iskustvo.
Kod drugih profesija, vrsta i nivo obrazovanja su unapred određeni ( npr. medicinski fakultet da bi se bilo lekar), kao i provera znanja (stručni ispit) - i tek nakon toga moguće je sticati praktično iskustvo.
Popularna definicija novinara kao “univerzalnog neznalice” ukazuje na predstavu o grupi eksperata čije je znanje u prvom redu instrumentalno a ne sadržinsko.
To je profesionalna grupa koja je ovladala u prevashodno modusom kako (informisati o nečemu što ima javni značaj), a tek zatim i sa šta .
Jer, po pravilu, novinar nema temeljna znanja “iznutra” niti o jednoj posebnoj oblasti.
Novinari su personalizovan i specijalizovan organ (oko, uvo, jezik i pre svega istraživački «nos») u službi javnosti koji analizira, obrađuje i priprema za objavljivanje sve ono za što se može pretpostaviti da je- kao predmet rasprave - u interesu te iste javnosti.
Polje novinarstva je mikro-kosmos koji ima vlastite zakonitosti.
U televizijskom segmentu medijskog polja uspostavljaju se konkurentski odnosi između velikih, nacionalnih TV mreža, ali i odnosi zavisnosti izmedju ovih i regionalnih i lokalnih TV stanica.
Unutar polja novinarstva se određuje relativni značaj jednog glasila – kako za to polje, tako i za javnost u celini.
Bez reklamiranja nema tržišne ekonomije kao što bez slobode govora nema demokratskog društva.
IKS povezuje:
1. svet proizvodnje dobara i usluga sa njihovim kupcima.
2. svet politike i javnost, odnosno građane.
Reklamiranje je nužna pretpostavka kako «ekonomije obima» koja smanjuje cenu prizvoda time što omogućuje masovni plasman, tako i suverenog prava kupca da bira između više roba za koje , bez oglašavanja, ne bi ni znao da postoje.
Putem reklama se ostvaruje planirano zastarevanje proizvoda. Mada mnogi proizvodi obavljaju svoje funkcije (odeća, automobil, TV prijemnik, itd...) reklama nameće novi trend – u boji, obliku, dizajnu – pa se demodirana dobra bacaju (out), a kupuju ona koja su u trendu (in).
Novinari , svoju profesionalnu ulogu temelje na informisanju javnosti, a redakcija je instutucija u kojoj se kao grupa organizuju da bi obavljali svoje poslove
Specijalisti koji se bave tržišnom komunikacijom, rade u reklamnoj agenciji.
Najpre su reklamne agencije bile samo posrednik između privrede i medija :
Za proviziju (%) koju su dobijale od izdavača prodavale su reklamni prostor u novinama.
Potom su počele da rade i složenije poslove.