Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Sa dolaskom industrijske revolucije i migracija iz sela u gradove, ruralne igre prešle su u nove, urbane centre i samim tim su pale pod uticaj srednje i visoke klase.
Razvitak sportske industrije u današnjem svetu doveo je do celokupnog ispoljavanja svih grana u sportu. Mnoge vrste sportova su nasle svoj put ka vrhu i dostigle veliku cenjenost. Sport je danas od velikog značaja za ekonomiju i poslovanje, predstavlja vid rekreacije i zabave, a često se njime i ocenjuje standard jednog grada ili zemlje. Upravo to predstavlja razlog organizacije mnogobrojnih sportskih manifestacija i takmičenja kojih danas ima u velikom broju i koji za cilj imaju uključenje što većeg broja mladih i očiglednu ekonomsku dobit.
U tome se ugleda neraskdiva i uzajamna povezanost između industrijskog razvija i sporta, i obrnuto, jer i sport ima veliki učinak na razvoj industrije.
Zbog svoje velike učestalosti u društvu, sportska industrija je od velikog značaja u svim sferama života. Sportska industrija predstavlja osnovu ekonomije i aktivan je član u formiranju ličnog identiteta, kako pojedinca, tako i celokupnog društva.

Osnovni pojmovi industrije

Industrija (od latinske re;i industrius – vrednoća) je grana privrede koja zahteva veću količinu prirodnih resursa i izvora energije da bi se dobio krajnji proizvod. Industrija zahteva velike količine početnih ulaganja kapitala, pre nego sto počne da se realizuje dobit. Njen razvoj zaviasi od prirodnih i društvenih uslova.
Najuspešnija industrijska preduzeca u datom sektoru su najčešće ili preduzeća osnovana izrazito velikim kapitalom, ili preduzeća inovatori, koja su prva osvojila neku novu tehnologiju, proces ili tržište.
Industrija je postala ključni sektor proizvodnje u evropskim i severnoameričkim zemljama tokom industrijske revolucije, koja je izmenila pređasnje merkantilne i feudalne ekonomije kroz niz velikih tehnoloških napredaka kao sto je izum parne mašine.
Industrijske zemlje su zauzele kapitalistički ekonomski kurs. Železnica i parobrodi su omogućili jeftin prevoz roba do ranije praktično nedostupnih udaljenih tržista, i omogućili privatnim firmama zgrtanje velikog bogatstva. Nakon industrijske revolucije, oko jedne trećine svetske ekonomske proizvodnje je dolazilo iz industrijskog sektora - sto je veći udeo od udela poljoprivrednog sektora, ali danas je uslužni (takozvani tercijarni) sektor razvijeniji od industrijskog.

Parna mašina Džejmsa Vata

Danas je industrija jedna od najrazvijenijih delatnosti. Ima ogroman uticaj na globalnu ekonomiju.
Industrijska revolucija je pojam vezan za nagli društveni razvoj koji se dogodio u kratkom vremenskom periodu. U drugoj polovini XVIII veka ručna proizvodnja počela se zamenjivati parnim mašinama. Time je počeo razvoj koji je od kraja 18. do sredine 19. veka temeljno izmenio ranije političke, privredne i društvene sisteme u većem delu sveta. Počela je Prva industrijska revolucija.
U 18. veku je najveću manufakturnu proizvodnju imala Engleska. U njoj se povećavala potreba za tkaninama pa su proizvođači tkanina, radi povećavanja i ubrzavanja proizvodnje, primenjivali izume u preduzecima.
U Engleskoj su proizvođači sve više ulagali novac u stvaranje novih izuma. No, najpoznatiji je bio izum parne mašine. Njega je 1764. godine usavršio Skot Dzejms Vat. Pronalazak parne mašine izazvao je veliki preokret u proizvodnji, odnosno revoluciju u preređivačkim delatnostima ili industriji. Manufakturna proizvodnja zemenjena je fabričkim radom. Promene izazvane primenom parne mašine nazivaju se prva industrijska revolucija.

Parobrod Savana

Nove parne masine su vrlo brzo pronasle primenu u fabrikama, rudnicima i saobracaju. Masine koje su koristile vodenu paru kao pogonsko sredstvo morale su biti od cvrstog materijala - gvozdja. Zbog toga se naglo povecala potraznja za gvozdenom rudom i ugljem.
Amerikanac Robert Fulton je 1807. sagradio prvi parobord koji je sa strane imao točkove s lopatama, a zvao je Klermont. Vec 1819. godine američki je parobrod Savana preplovio Atlantski okean za 26 dana.
Godine 1814. Englez Džordž Stivenson konstruisao je prvu parnu lokomotivu. U početku je išla 20 km/h, a kasnije i brze.
Zvala se Raketa (engl. Rocket). Već 1852. u Engleskoj sagrađena je prva železnička pruga na svetu. Povezivala je gradove Stokton i Darlington.

Seosko i građansko društvo

Tokom druge polovine 18. i prve polovine 19. veka odvijao se postupni prelaz iz starog feudalnog u moderno građansko društvo. Na oblikovanje građanskog društva naročito je uticala primena parne masine u industriji, rudarstvu i saobraćaju. Došlo je do povećanja broja fabrika. U njima je bilo zaposleno sve više radnika. Poslodavci su većinom pripadali gradjanskom sloju. U većini zapadnih evropskih zemalja, osim Holandije i Engleske, građanstvo se do 19. veka razvijalo unutar feudalnog sistema, ali nije učestvovalo u upravljanju državom. Građansko društvo razvilo se i u SAD, gde je učestvovalo u političkom životu jer u Severnoj Americi nije bilo feudalaca.