Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Cementne kompanije koje su integrisale održivi razvoj u svoje globalne ciljeve, predstavljaju lidere industrijske ekologije i svojevrsne inovatore u redukciji emisije CO2.
Samo takve kompanije će se u budućnosti smatrati atraktivnim poslodavcima i imati jasno definisane odnose sa zajednicama u okruženju u kojem posluju, baziranim na uzajamnom poverenju.

Dvadeseti deo, ili 5 % od ukupne svetske emisije CO2, dolazi iz cementne industrije - jedna polovina iz procesa kalcinacije/karbonatizacije, a druga polovina iz procesa sagorevanja.
Napredak moderne nauke i tehnologije, značajan broj R&D aktivnosti, kao i izražena svest o posledicama povećane emisije CO2 tj. GHG upošte, ide u smeru značajnog smanjivanja emisije.
Cementna industrija godišnje proizvodi 1.5 biliona tona cementa i predstavlja glavnu kariku u povezivanju globalne infrastructure.
Cement je danas svakako jedan od najvažnijih građevinskih materijala, zato što je osnovni sastojak u proizvodnji betona - «mešavini» cementa, agregata, peska i vode. Ipak, on je samo međufazni proizvod, a ne finalni proizvod za specifičnu primenu. Većina cementa ipak se koristi kao sastojak smese betona, a kvalitet cementa uveliko utiče na kvalitet betona i njegovo ponašanje, kako u smislu trajnosti, tako i u ekološkom smislu.
Cement je danas jedan od najprodavanijih materijala na svetu. Proizvodnja cementa tesno povezana sa aktivnostima građevinske industrije, u direktnoj je vezi sa svetskim ekonomskim aktivnostima. Značaj cementa kao građevinskog materijala, kao i činjenice da je krečnjak – osnovna sirovina za proizvodnju cementa geografski vrlo rasprostranjen, objašnjava podatak da se ovaj materijal danas proizvodi praktično u svim zemljama sveta.
Različiti tipovi uticaja na životnu sredinu mogu se pripisati proizvodnji cementa i betona. Neki su od njih vrlo negativni, kao emisija NOx (smesa gasova NO i NO2) i CO2, ili iscrpljivanje prirodnih resursa.

Uz navedene «dobre» strane proizvodnje cementa, nikako se ne sme izostaviti činjenica da je cementna industrija veliki potrošač energije. Cementna industrija čini 2 % primarnih svetskih potrošača energije, ili skoro 5 % potrošača ukupne industrijske energije.
S druge su strane, cementna industrija ima veliki potencijal u zbrinjavanju otpadnih materijala iz drugih sektora industrije.
Održivi razvoj modernog društva je praktično nezamisliv bez cementne industrije koja je u isto vreme i ozbiljan zagađivač životne sredine.
Danas se cementna industrija susreće sa brojnim problemima:
-Revitalizacija/obnavljanje iscrpljenih rudnika sirovine – prirodnih resursa,
-Smanjenje količine otpada,
-Ispuštanje CO2 u atmosferu – redukcija emisije GHG generalno,
-Lokalni uticaji na okolinu cementara, kao što su – buka, prašina i transport.

Cement Sustainability Initiative (CSI)

Inicijativu za osnivanjem Cement Sustainability Initiative (CSI) pokrenula je grupa najznačajnijih svetskih cementnih kompanija, u cilju što bolje komunikacije među proizvođačima cementa i bržeg rešavanja problema održivog razvoja.
Cement Sustainability Initiative (CSI) se bavi:
-Analiziranjem mogućih rešenja problema održivog razvoja u cementnoj industriji,
-Predlaganjem aktivnosti koje kompanije mogu preduzimati individualno, ili u saradnji sa drugim kompanijama, a sve u cilju lakšeg, bržeg i uspešnijeg rešavanja problema održivog razvoja,
-Pripremanjem specifičnih okvirnih programa istraživanja vezanih za održivi razvoj u kojima učestvuju cementne kompanije,
-Pripremanjem kompleksnijih okvirnih programa u kojima pored proizvođača cementa učestvuju i investitori, predstavnici potrošača, ministarstava, lokalne uprave, nevladinih organizacija, uopšte, svi oni koji direktno i indirektno zavise i imaju učešća u rešavanju problema održivog razvoja.

Cement Sustainability Initiative (CSI) je dvadesetogodišnji projekat, podeljen u petogodišnje cikluse koji se poklapaju kako sa investicionim periodima cementnih kompanija, tako i sa dugoročnim razvojnim ciklusima vlada zemalja članica i internacionalnih agencija.

Globalni trendovi u proizvodnji cementa

Svetska proizvodnja cementa je značajno rasla – počevši od 594 Tg (1) u 1970 godini, do 1453 Tg na kraju 1995 godine, ili, u procentima, prosečni godišnji porast proizvodnje od 3.6 %. [Cembureau, 1998].
U Tabeli 1 je dat globalni trend u proizvodnji cementa, kao i prosečni godišnji porast proizvodnje ovog materijala za 10 svetskih regiona i zemalja, u periodu od 1970 godine do 1995 godine.
Kao što se vidi, regioni sa najvećom proizvodnjom u 1995 godini su Kina (uključujući Hong-Kong), Evropa, OECD- Pacifik, Azija i Srednji Istok.
Najveći prosečni godišnji porast proizvodnje cementa u periodu između 1970 godine i 1995 godine je opet u Kini (12.2 % godišnje), Aziji, tj. ostatku Azije (7.8 % godišnje), Srednjem Istoku (7.4 % godišnje) i u Indiji (6.6 % godišnje). Porast proizvodnje cementa u Africi, zemljama latinske Amerike i OECD- Pacifika je relativno visok.
Prema podacima [Cembureau, 1998], u regionu Severne Amerike nije zabeležen značajan porast proizvodnje cementa, a u Evropi je čak proizvodnja cementa smanjena. Tako je u Istočnoj Evropi – u zemljama bivšeg SSSR zabeležen veliki pad u proizvodnji cementa, otprilike 1.3 % godišnje za period od 1970 do 1995 godine.

Proces proizvodnje cementa

Cement je proizvod «zrele» tehnologije koja se neprekidno razvijala.
Početak proizvodnje cementa obeležen je šahtnim pećima (proizvođači cementa u Kini ih najčešće koriste!) i kasnijim mokrim postupkom (u upotrebi u industrijski razvijenim zemljama!), koji je bio napredak u pogledu dobijanja željenog sastava i kvaliteta cementa, ali i visokim troškovima toplotne energije, čiji je stepen iskorištenja iznosio 0,25.
Daljnji napredak procesne tehnike i potrebe za cementom poboljšava proces pečenja u rotacionim pećima s ciklonskim predgrejačima za proizvodnju cementnog klinkera, čime se znatno smanjuje potreba za toplotnom energijom. Uvođenje drugog ložišta na ulazu u rotacionu peć poslednji je napredak što se tiče smanjenja utroška toplotnom energijom na rotacijskoj peći sa stepenom iskorištavanja od 0,58.
Proizvodnja cementa je tehnologija koju prati veliki utrošak sirovine i energije kao prirodnih resursa. Ujedno ona je i potencijalni zagađivač životne sredine. Međutim, cementnu industriju poslednjih godina prati i trend razvoja u pogledu zaštite životne sredine, i to najpre u smanjenju emisije prašine i nekih štetnih gasova, a i cementna industrija ima sve veću ulogu u zbrinjavanju otpada.
Zbrinjavanje raznih vrsta otpada i njihovo iskorištavanje kao alternativnih goriva, omogućeno je u proizvodnji cementa zahvaljujući procesu pečenja u rotacionim pećima, koji karakteriše visoka temperatura materijala i gasova, a što omogućuje potpunu razgradnju organskih jedinjenja. S druge strane upotreba mineralnih sirovina, kao sastojaka za proizvodnju cementa, znatno poboljšava trajnosna svojstva betona.

Proces proizvodnje cementa se u osnovi sastoji iz tri proizvodna ciklusa:
-Priprema sirovina (raw materials) – Mešanje/homogenizovanje, mlevenje i sušenje sirovinskog brašna.

-Pečenje sirovinskog brašna i formiranje cementnog klinkera – komponente sirovinskog brašna interaguju na visokim temperaturama (900-1500 °C), faza prekalcinacije u pećima i dobija se cementni klinker.

-Finalno mlevenje klinkera i mešanje sa aditivima (gips, sastojci za proizvodnju cementa, kao što su pepeo, zgura, silikatna čađ, piritna izgoretina i dr.

Teoretski izračunata vrednost toplote potrebne za prevođenje sirovinskog brašna u cementni klinker iznosi oko 1.75 ± 0.1 MJ/kg [Taylor, 1992]. U praksi je ta vrednost viša i zavisi od tipa proizvodnog procesa.

Procesi proizvodnje cementa su podeljeni u sledeće kategorije: