Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Jedina manufaktura u ovom gradu koja je prošla kroz sve faze razvoja I doživela da se danas slavi 250-godišnjica je pivara u Bečkereku. Radila je bez zastoja iako je tokom svoga dugog veka bila izložena raznim iskušenjima.
Poznati vršački istoričar Feliks Mileker u svojoj "ISTORIJI GRADA VELIKOG BEČKEREKA" kaže da je nemački zanatlija Sebastijan Krajcajzen ovde osnovao pivaru, koja je počela da proizvodi pivo 1. Novembra 1745. god. Instalirani uređaji u novoizgrađenoj fabrici koja je počela sa radom već 1746. bili su na nivou tadašnjih u Nemačkoj,Austriji i Češkoj. Uporedo je počela proizvodnja rakije.
Kasnije kada je pivara već prošla kroz mnoge ruke biva prodata 1891. Lazaru Dunđerskom iz Srbobrana, jednog od najbogatijih vojvo’đanskih industrijalaca i veleposednika. Pivara je u njgovom vlasništvu bila do 1955. Kapacitet pivare je tada iznosio 30000 Hl godišnje ali se proizvodilo od 4000 do 9000 ,jer je ta količina zadovoljavala tržište do 1910. Slede godine sa udvostručenom proizvodnjom, a zatim nagli pad zbog I svetskog rata . I narednih 15-tak godina proizvodnja drastično varira, a stabilizuje se i dostže vrhunac u to vreme 1949 kada je postignuto 60000 Hl .Tridesetih godina pivara je u sezoni brojala 80 do 100 radnika a van sezone 50-60. Do tih godina za transport piva služila su se transportna vozila
Kasnije , posle II svetskog rata , uporedo sa razvojom samoupravljanja, država je počela da forsira integracione procese srodnih proizvodnih preduzeća. Tako je i pivara integrisana 29.12.1950. i menja naziv iz "PIVARA LAZAR DUNĐERSKI-PETROVGRAD"”” u fabriku piva ,alkohola i sirćeta "STEVICA JOVANOVIĆ-ZRENJANIN"
Širenjem tržIšta, otvaranj stovarišta van Zrenjanina je iziskivalo novo ulaganje . Pivara se bori za bolji kvalitet zbog opasnosti od konkurencije nastupila je generalna rekonstrukcija i modernizacija integrisanih preduzeća.
Najveći i najznačajniji momenat za pivaru je integracija I ulazak u sastav IPK *Servo Mihalj* 1962. Uz fabrike koje su bile u sastavu IPK-a,poljoprivrednih dobara,seoskih ekonomija I uslužnih pogona.
Posle 7.godina provedenih u sistemu IPK mada se proizvodnja piva stalno povećavala,prema mišljenju merodavnih u Pivari,ona se vi”še nije mogla razvijati tempom koji su diktirali tržišni uslovi i sve oštrija konkurencija,te je jedini izlaz na”đen u izlasku iz sastava IPK-a,a to je i učinjeno 15.01.1969.godine.
Posle osamostaljenja,Pivara u prvom polugodištu 1970.godine ostvarila je dobit po jedinici proizvoda 13,8% iznad jugoslovenskog proseka,a čak 68,4% iznad proseka u Vojvodini.
Pivara se prvi put pojavila na inostranom tržIštu juna meseca 1969.godine i to u susednoj Ma”đarskoj.
Danas Pivara vrlo uspešno posluje,ostvaruje kapacitet od 400000 Hl piva godišnje,nešto manje od 400000 Hl TUT-GUT-a,CLASIC-a,alkohola i sirćeta s manjim kapacitetima,ali i većim brojem radnika(oko 600).Zapaženo je i njeno prisustvo na brojnim sajmovima ,seminarima i drugim kulturnim manifestacijama kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu.Osvojila je veliki broj nagrada i nastoji da održi kvalitet ,a kvantitet da pove”ća.

Opis proizvodnog prduzeća

Delatnosti

Uvažavajući činjenicu da prihvatanje tržšnih zahteva i potreba znači moderan,savremen način poslovanja,a u Zrenjaninskoj industriji piva celokuna komercijalna sfera deluje jednostavno u interesu celine Pvare.
Službe prodaje,nabavke,veleprodaje i tranzita,transporta,ugostiteljstva i marketinga usko su povezane ,funkcionalno objedinjene u cilju potpune poslovne uspešnosti ZIP-a.Jednom rečju pored same proizvodnje I plasiranja proizvoda (prodaja)Pivara se preko pomenutih službi uključuje u veliki broj aktivnosti (koje ćemo navesti kasnije).
Služba prodaje predstavlja poseban vid objedinjene komercijalne funkcije.U svom prodajnom pogonu ZIP ima preko 100 maloprodajnih objekata u okolini distributivnih centara i središnjem delu Banata.
Posredstvom službe veleprodaje distribuiraju se svi proizvdi proizvodnog asortimana ZIP-a ,ali i obavlja tranzit artikala ostalih proizvodnih poslovnih partnera.
Služba nabavke ima svoje neophodno mesto u integrisanom komercijalnom sektoru.
Ambulantno snadbevanje trgovinskih i drugih kuća,distributivnih centara I maloprodajnih objekata povereno je službi transporta.Vozni park Industrije piva u potpunosti ostvaruje blagovremenu dostavu robe i uredno snabdevanje svih tržIšnih segmenata.
Posebno mesto u komercijalnom sektoru pripadale su službi marketinga, reklame i propagande.Prisustvo ZIP-a u medijuma:novine,televizijja,radio,samo je deo promišljenog i studioznog ispitivanja i istraživanja najunosnijihnačina prezentiranja.Reklama kao jedan od bitnih činilaca pove”ćanja proizvodnje,takođe je deo,koji kreira tim stručnjaka i saradnika,poznavalaca tržišne logike svih aktera u celokupnom privrednom sistemu.
Jedan od najupečatljivih znakova marketinškog naslova ZIP-a svakako predstavljaju Dani piva ,manifestacija ugostiteljsko-turistička,ali sve više i privredne,kulturno-umetničke i sportske prezentacije pod prečnikom,odnosno –s potpisom-osmišljenosti najkvalitetnijeg načine promoterstva imena i znaka proizvođača i njihovog proizvoda. Marka ZIP prisutna je na brojnim skupovima,seminarima,savetovanjima,priredbama humenatarnog,sportskog,umetničkog karaktera.Uz sve to,služba marketinga sa izuzetnom pašžnjom i studioznošću pristupa izradi etike osnovnog i pratećih sopstvenih proizvoda.U ovakav rad uključeni su timovi stručnjaka,počev od primenjenih umetnika do psihologa i specijalizovanih agencija za ispitivanje javnog mnjenja.
Služba ugostiteljstva od nedavno je u satavu porodice pivaraca,a kao akrika u lancu komercijalnog sektora. Nadaleko čuvena velikopivnica "Četiri konja debela" predstavlja jedinstven objekat te vrste u SRJ. Raznovrsni kulturno-umetnički programi u ovom restoranu , uz najkvalitetniju ponudu banatskih kulinarskih specijaliteta i podrumskog piva, deo su zaštitnog znaka uspešnosti ideje o promovisanju i sticanju ugleda celokupne Zrenjaninske industrije piva. Uz "Pivnicu" , u sastavu ovog dela službe nalazi se i novo otvorana sezonska "Letnja pivnica" bašta gde se takođe toči podrumsko pivo uz ostala pića sa proizvodnih traka.

Tehnička struktura

Spisak i osnovne karakteristike instalirane opreme

1.Bunker za prijem robe
2.Elevator za slad
3.Automatska vaga
4.Transporter za slad
5.Mašina za poliranje slada
6.Komora za drobljenji slad
7.Elevator za polirani slad
8.Magnetski izdvajač
9.Mlin za slad
10.Komora za mešanje slada sa vodom
11.Pumpa za kominu
12.Kotlovi za zakomljavanje
13.Pumpa zakominu i vodu
14.Kotao za filtriranje
15.Pumpa za mutnu sladovinu
16.Kotao za kuvanje sladovine
17.Pumpa za zahmeljenu sladovinu
18.Sabirač otpadne vode
19.Hmeljno cedilo
20.Pumpa za vru”ću sladovinu
21.Kotao za vruću sladovinu
22.Separator vruće sladovine
23.Rebrasti lashlađivač sladovine
24.Kada za pranje dela separatora
25.Sterilizator sladovine za čistu kulturu kvasca
26.Vrioni aparati za uzgoj kvasca (mali i veći)
27.Tank za razmnožavanje čiste kulture kvasca
28.Vrioni tankovi
29.Pumpa za prebacivanje piva
30.Vakumski sabirač kvasca za vrenje
31.Vakumske pumpe
32.Rezervoar za rashlađenu vodu
33.Vakumski sabirač upotrebljenog kvasca
34.Filter presa za upotrebljeni kvasac
35.Tank za otpadno pivo
36.Tankovi za odležavanje piva (mali i veliki)
37. Laterna za me”šanje
38.Pumpa za pivo
39.Separator za pivo
40.Pločasti hladnjak
41.Karbonizator
42.Sabirač filtiranog piva
43.Automatska mašina za pranje boca
44.Ekran za pregled boca
45.Stroj za punjenje
46.Stroj za zatvaranje
47.Stroj za pregled i izdvajanje boca
48.Stroj za lepljenje etiketa
49.Pribor za otpadno pivo
50.Sabirač tečnosti kvasca
51.Pumpa za lužinu i antiformin