Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Prilagođavanje organizacione strukture - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Maturski radovi (/Forum-maturski-radovi)
+--- Tema: Prilagođavanje organizacione strukture (/Thread-prilago%C4%91avanje-organizacione-strukture)


Prilagođavanje organizacione strukture - Vesnica - 12-05-2010 09:26 PM

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Potreba da se znanjem upravlja na osmišljen način je tekovina savremenog društva i okruženja u kome jedino znanje donosi opstanak za pojedince i organizacije. U godinama koje su iza nas tehnologija je bila faktor konkurentnosti i u skladu sa tim cilj preduzeća je bio obezbeđivanje tehnologije koja će obezbediti konkurentsku prednost. Ulaskom u eru znanja mnogo stvari se promjenilo. Najprije su organizacije shvatile da tehnologije koje se koriste, a potiču iz izvora van organizacije, samo na kratko obezbeđuju monopolsku poziciju, a samim tim i konkurentsku prednost, jer ubrzo putem difuzije te tehnologije dolazi do njenog omasovljavanja i degradacije u smislu konkurentnosti. Organizacije, a prije svega preduzeća proizvodnog tipa, su uvidele da jedino tehnologija kreirana u sopstvenom istraživanju i razvoju omogućava dugoročnu konkurentnost. Interni razvoj tehnologije
zahtevao je angažovanje svih intelektualnih kapaciteta unutar organizacija i to je bio inicijalni korak u razvoju discipline upravljanja znanjem. Upravljanje znanjem dobija mandat da integriše napore preduzeća na polju stvaranja novog i raspolaganja postojećim znanjem u okviru organizacije. U skladu sa tim jasna je težnja organizacije da se što bolje pripremi za program upravljanja znanjem.

KONCEPT UPRAVLJANJA ZNANJEM

Sve veći kvantum znanja iz različitih oblasti kao i neophodnst da se to znanje iskoristi u procesu aktivnosti preduzeća uslovio je razvoj discipline upravljanja znanjem kao ključne oblasti menadžmenta u ovom i budućem periodu. Akcenat se sa informacije, kao strateškog resursa, prenijo na znanje kao osnovu konkurentnosti savremenih preduzeća.
Upravljanje znanjem se jednostavno može definisati kao disciplina koja promoviše kreiranje, deljenje i korišćenje organizacionog znanja .Upravljanje znanjem se odnosi na strategiju i strukturu za maksimiranje prinosa na intelektualne i informacione resurse. S obzirom da intelektualni kapital postoji u nevidljivoj (edukacija ljudi, iskustvo i ekspertiza) i vidljivoj formi (dokumenta i podaci), upravljanje znanjem zavisi od kulturnih i tehnoloških procesa koji se odnose na kreiranje, prikupljanje, deljenje, kombinovanje i upotrebu znanja. Cilj je kreiranje nove vrijednosti putem poboljšanja efektivnosti i efikasnosti individualnog i znanja kreiranog kroz saradnju, istovremeno poboljšavajući inovativnost i brzinu donošenja odluka.
Upravljanje znanjem je praksa mobilisanja i eksploatisanja intelektualnog kapitala da bi se ostvarila konkurentska prednost i privrženost potrošača kroz efikasnost i brže i efektivnije donošenje odluka. Svijetska Banka je u cilju širenja sopstvene ekspertize potencijalnim korisnicima kredita distribuirala sistem za upravljanje znanjem i oformila sopstveni komitet koji se bavi ovom problematikom. Stručnjaci Svetske Banke upravljanje znanjem tretiraju kao proces sistematskog povezivanja ljudi (people to people) i ljudi sa znanjem i informacijama (people to knowledge and information) da bi se efektivno djelovalo i kreiralo novo znanje. Cilj pokretanja inicijative upravljanja znanjem je poboljšanje performansi organizacije i pojedinaca kroz identifikaciju, osvajanje, validaciju i transfer znanja .
Upravljenje znanjem je novi, interdisciplinarni poslovni model koji upravlja svim aspektima znanja u kontekstu firme, uključujući kreiranje, kodifikaciju i deljenje znanja i uticajem ovih aktivnosti na promovisanje učenja i inovacija. U praksi, upravljanje znanjem povezuje tehnološke alate i organizacione pretpostavke u jedinstvenu celinu.
Rudy Ruggles, jedan od vodećih mislilaca i praktičara iz ove oblasti je identifikovao slijedeće elemente kao integralne komponente koncepta upravljana znanjem:
• Generisanje novog znanja,
• Raspolaganje korisnim znanjem iz spoljnih izvora,
• Korištenje raspoloživog znanja za donošenje odluka,
• Ugrađivanje znanja u procese, proizvode i/ili usluge,
• Prikazivanje znanja u dokumentima, bazama podataka i softveru,
• Olakšavanje širenja znanja kroz organizacionu kulturu i inicijativu,
• Transferisanje postojećeg znanja u druge dijelove organizacije,
• Mjerenje vrijednosti znanja i/ili uticaja upravljanja znanjem .

Prethodne definicije upućuju na to da je upravljanje znanjem sistematski i organizaciono specificiran proces za prikupljanje, organizovanje i komuniciranje znanja zaposlenih tako da ga drugi zaposleni mogu koristiti da bi poboljšali efektivnost i produktivnost svog rada .

PRILAGOĐAVANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE

U pojedinačnom testiranju modela organizacione strukture, sa aspekta mogućnosti primjene koncepta upravljanja znanjem, treba poći od uslova za koje je ta struktura primjerena. Nakon toga, svaku strukturu treba precizno preispitati, predložiti eventualne promjene u okviru strukture i dati određene sugestije u vezi sa mogućnostima i načinima implementacije koncepta upravljanja znanjem za svaku pojedinačnu strukturu.

Bazični modeli

Funkcionalni model strukture odgovara stabilnim uslovima, koji se odlikuju sljedećim karakteristikama: 1. okruženje je relativno stabilno i izvjesno; 2. ciljevi su dobro definisani i trajni; 3. tehnologija je relativno jednoobrazna i stabilna; 4. intenzivnost i produktivnost rada su ustaljene i objektivno uslovljene veličine; 5. odlučivanje je programiran, koordiniran i kontrolisan proces koji se ostvaruje u okviru čvrsto strukturiranog, hijerarhijskog sistema .
Konceptualnom okviru savremenih preduzeća koja se opredeljuju za koncept upravljanja znanjem nisu imanentni ovakvi uslovi okruženja. Najpre treba reći da je okruženje jako nestabilno i pod uticajem je brojnih faktora čije je dejstvo interferentno. Rizik u poslovanju je povećan i graniči se sa neizvesnošću. Strategijski ciljevi preduzeća često bivaju redefinisani pod uticajem okruženja i konkurenata. Strategijski horizont predviđanja je sve kraći. Tehnologija je na visokom stepenu razvoja i kao takva ne nudi šansu onima koji ne prate tehnološke trendove. Produktivnost rada u upravljanju znanjem je veoma teško izmjeriti jer su poslovi zaposlenih