Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Problem: Međunarodne finansijske institucije osnivaju se međudržavnim ugovorom ili sporazumom većeg ili manjeg broja suverenih zemalja u cilju rešavanja razvojnih, stabilizacionih, finansijskih, monetarnih i drugih sličnih problema zemalja članica.

Cilj: Cilj ovog rada je da objasni periode razvoja Međunarodnog Monetarnog Fonda, prikaže načine na koje se formiraju sredstva, zatim da prikaže organe i mehanizam funkcionisanja, i da ilustruje saradnju Republike Srbije i MMF-a.

Predmet: Potreba osnivanja međunarodnih I regionalnih finansijskih institucija koje će uticati na međunarodni monetarni I finansijski sistem, na promet proizvoda, usluga I kapitala, a naročito na sistem I tehniku međunarodnog platnog prometa I brži razvoj zemalja u razvoju, posebno se nametnula nakon Drugog svetskog rata.

O P Š T A P O L A Z I Š T A

Od 1945. godine do danas u svetu su osnovane brojne finansijske institucije, kao što su Međunarodni monetarni fond, Evropski monetarni sporazum, Međunarodna banka za obnovu I razvoj, Medjunarodna finansijska korporacija, Međunarodna investiciona banka, Multilateralna agencija za garantovanje investicija itd.
Dve glavne međunarodne finansijske institucije su: Međunarodni Monetarni fond (MMF) I Međunarodna banka za obnovu I razvoj, poznatija kao Svetska banka. Budući da su obe osnovane na konferenciji u Bretton Woodsu, New Hampshire, SAD, poznate su I kao Bretton Woods institucije.

OSNIVANJE MEĐUNARODNOG MONETARNOG FONDA

Međunarodni monetarni fond, kao novi mehanizam I devizno monetarni svetski sistem, nikao je I razvio se na ruševinama zlatnog važenja koji je počeo nailaziti na velike teškoće već u vreme izrastanja monopola, koncentracije I državnog dirižizma. Pokušaji restauracije zlatnog važenja posle Prvog svetskog rata ostali su bezuspešni, a kriza 1929.-1935. zadala mu je definitivan udarac.
„U nameri da se prebrode velike teškoće nastale posle krize, najpre vodeće a zatim I ostale zemlje, potpuno nezavisno jedna od druge pristupaju čitavom nizu intervencionističkih mera. Masovno manipulisanje valutama, česte devalvacije, karaktera valutnog dampinga, fluktuirajućji kursevi I celi arsenal kvantitativnih deviznih ograničenja praćenih obustavama plaćanja, moratorijumima, begom kapitala I gubljenjem poverenja u plaćanja – osnovne su karakteristike ovog perioda.”
Ovakva iskustva istakla su dve osnovne činjenice:
-neophodno je postojanje jedinstvenog, usavršenog, međunarodnog monetarnog sistema (što predstavlja bitnu pretpostavku uspešnog odvijanja svetske trgovine I plaćanja) i
-novi međunarodni monetarni sistem mora uvažavati nova shvatanja I odnose u međunarodnoj privredi posle završetka Drugog svetskog rata.
Kao rezultat, pojavila su se četiri plana za organizaciju međunarodnog monetarnog sistema, I to:
-Britanski ili Kejnsov plan, koji se zalagao za stvaranje Međunarodne klirinške unije, koja bi bila vrsta svetske banke ili ustanova za kompenzaciju, gde bi se međunarodna plaćanja susretala I uzajamno prebijala posredstvom za tu svrhu posebno kreiranog novog valutnog sredstva, nazvanog bankor;
-Američka ili Vajtova koncepcija predviđala je osnivanje Stabilizacionog fonda kao međunarodne monetarne ustanove čiji bi osnovni cilj bio održavanje stabilnosti deviznih kurseva. Valutni pariteti bi se iskazivali u međunarodnoj monetarnoj jedinici – junitas, čije je vrednost bila 8,91 gram čistog zlata, odnostno 10 dolara;
-Francuski I
-Kanadski.
Na Monetarnoj I finansijskoj konferenciji Ujedinjenih nacija održanoj od 1. do 22. jula 1944. godine u Breton Vudsu prihvaćen je Vajtov plan, uz izvesne modifikacije I doneta ja odluka da se osnuje Medjunarodni monetarni fond (International Monetary Fond – IMF).
MMF je započeo sa svojim radom u decembru 1945. godine, sa 29 država članica. Tokom godina broj članova MMF se konstantno povećavao da bi u 2006. godini imao 184 člana.