Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Intenzivne institucione promene karakterisu razvoj trgovine dvadesetog veka.Pozicija pojedinih institucija na trzistu se stalno menja.Desavaju se promene koje po svojim efektima imaju revolucionalan karakter sa stanovistva prometa i citave reprodukcije.Konceptom zivotnog veka objasnjavaju se zakonitosti intitucionalnih promena.Svaka institucija trgovine evoluira u svom zivotnom veku.Svaki ulazak nove institucije na trziste menja strukturu trgovine.Uporedo sa tim,razvijaju se nove forme I sredstva konkurencije.Tipicne institucije trgovine prolaze u svom ravoju kroz sledece osnovne faze:
-inovacije i uvodjenja na trziste
-ubrzanog rasta i evidentiranog jacanja trzisnog ucesca
-zrelosti sa maksimalnim trzisnim ucescem
-opadanja i nestajanja sa trzista ili ponovne revitalizacije

U svakoj od ovih faza upravljacki menadzment stavlja teziste na razlicite segmente strategijoskog upravljanja.

U fazi uvodjenja,osnovni zadatak menadzmenta je da generise sklonost potrosaca ka novoj trgovinskoj instituciji i da ih stimulise da koriste novi “paket ponude”.
U fazi ubrzanog rasta teziste se stavlja na sirenje (ekspanziju) na nova trzista i nove linije asortimana.
U fazi zrelosti teziste se stavlja na segmente sa najstabilnijim rastom i smanjenje troskova poslovanja.
U fazi opadanja,teziste je na odrzavanju pozitivnog kes floua ( cash flow ).
Istrzivanja pokazuju da se zivotni vek institucija trgovine stalno skracuje,a to intenzivira promene u strukturi trgovine.Na institucionalne promene u trgovini utice velik broj faktora razlicite prirode i sadrzaja ( cene,marza,konkurencija…),pa otuda i postoje razlicite parcijalne teorije institucionalnih promena u trgovini koje cemo samo spomenuti :
-teorija tocka maloprodaje
-teorija maloprodajne harmonike
-teorija dijalektickih procesa
-teorija adaptivnog ponasanja i prirodne selekcije
Pomocu navedenih teorija moguce je dobiti odgovore na pitanja kao sto su:Koji su osnovni uzroci opadanja rasta trzisnog ucesca?Kako se novi institucionalni formati pozicioniraju na trzistu?Koji su osnovni pravci za ostvarivanja najveceg uspeha pojedine institucije itd,kao i prognozirati buduce promene pojedinih institucija u trgovini.

Teorije i koncepti marketing menadzmenta

Koncepcijska filozofija marketinga nastaje u uslovima kada se inenzivnije pocinju ispoljavati problemi plasmana proizvoda.Klasicna proizvodna orijentacija zamenjuje se protosackom odnosno marketing
orjenitsanom od strane potrosaca.I u trgovini sa zakasnjenjem od 20 god. klasicna asortimanska ( mercendajzing ) orjentacija zamenjuje se potrosackom (marketing) orjentacijom.Brojni su faktori uslovili nastanak trgovinskog marketinga.Dve grupe faktora posebno su imale znacaj za razvoj marketinga i strategijskog upravljanja u trgovini.Radi se o strukturnim promenama u industriji i intenzivnim socijalnim i ekonomskim promenama.Promene u okruzenju cesto nazivane revolucionarnim tokovima i stim u vezi tzv. “tehnoloska revolucija”, zatim “informaciona revolucija” ,”strukturalna revolucija”,”demografsko-socijalna revolucija” ,su izvrsile snazan uticaj na trzisne uslove i poziciju samih trgovinskih preduzeca.Trzisno ucesce i putevi njegovog porasta dobijali su sve veci znacaj,pa su i tako orijenitisana trgovinska preduzeca bivala sve snaznija i profitonosnija.
Marketing koncept je filozofija i praksa planiranja organizovanja i izvrsavanja poslovanja zanovanog na odlucnoj orijentaciji prema potrosacima i konkurentima sa tezistem na zajednicke i koordinirane napore citave organizacije da ostvari orgovarajucu dugorocnu trzisnu poziciju,merenu trzisnim ucescem i ocenjivanu prinosom na investirana sredstva.
Stim u vezi osmisljava se marketing strategija,koja treba da obuhvata sledece segmente:
-trzisen ciljeve i segmente potrosaca
-formate sadrzane u “paketu ponude” pomocu kojih trgovinska preduzeca planiraju da zadovolje potrebe trzisnih segmenata
-osnove na koje trgovinska preduzeca planiraju da izgradjuju odbranjivu konkurentsku prednost

Trzisni ciljevi su ustvari trzisni segmenti u cijem pravcu trgovinska preduzeca planiraju da fokusiraju svoje investicije i svoj marketing-mix
Trgovinski (maloprodajni) formati ilustruju tip marketing mixa (priroda asortimana robe i usluga,politika cena,program ekonomske propagande i promocije,dizajniranje prodajnog objekta,njegovo uredjenje,izlaganje asortimana,lokacija,i sl.) kojeg trgovinska preduzeca kombinuju u “paketu ponude”
Trgovinska preduzeca moraju istovremeno posmatrati i svoje potrosace i konkurente.Uspesno trgovinsko preuzece zadovoljava potrebe i zahteve potrosaca na datom trzisnom podrucju bolje od svojih konkurenata.