Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Tema ovog diplomskog rada nosi naziv “Međunarodna tržišta kapitala”. Tema diplomskog rada se izučava u okviru predmeta Međunarodne finansije.
Međunarodne finansije obuhvataju teoriju bilansa i politiku bilansa plaćanja, sistem i politiku deviznih kurseva, finansijska i devizna tržišta kao i međunarodna kretanja kapitala. Iz sadržaja međunarodnih finansija, proizilazi njihov značaj kako za nacionalnu tako i za međunarodnu ekonomiju. Zahvaljujući međunarodnim finansijama, moguće je pratiti tok i dešavanja na finansijskim, deviznim i međunarodnih tržištima kapitala kao i promene u bilansima i kretanju deviznih kurseva na pomenutim tržištima.
Ovaj diplomski rad, obuhvata poglavlja sledeće sadržine:
- uvodne napomene
- međunarodno tržište kapitala
- oblici međunarodnih tržišta kapitala
- savremeno kretanje kapitala
- razvoj međunarodnog bankarstva i pravne regulative i
- zaključna razmatranja.
U drugom poglavlju rada koji nosi naziv međunarodna tržišta kapitala, obrađeni su osnovni pojmovi koji se odnose na ova tržišta odnosno, definicija međunarodnog tržišta kapitala, karakter ovih tržišta, vrste i karakteristike pokretača međunarodnih tržišta kapitala kao i oblici međunarodnog kretanja kapitala i to: međunarodno kretanje zajmovnog kapitala, portfolio investicije i direktne investicije u inostranstvu.
U trećem poglavlju rada su objašnjeni svi oblici međunarodnih tržišta kapitala odnosno bankarsko tržište depozita i kredita, međunarodno tržišta deonica i međunarodno tržišta obveznica. U ovom delu rada, korišćeni su podaci iz izveštaja Centralne banke.
Četvrto poglavlje rada, se odnosi na savremena kretanja kapitala jer jedino je moguće na osnovu savremenih tendencija u međunarodnom kretanju kapitala utvrditi trenutnu situaciju na međunarodnim tržištima kapitala.
Poslednje poglavlje rada, tiče se razvoja međunarodnog bankarstva i pravne regulative. S obzirom na činjenicu da je velika uloga bankarskog sektora u razvoju i rastu međunarodnog tržišta kapitala, postavlja se da li je rast međunarodnog bankarstva uticao na rast međunarodnog tržišta kapitala ili je pak međunarodno tržišta kapitala uticalo na rast međunarodnog bankarstva. Stoga ovaj poslednji deo rada se bavi navedenom problematikom.

Međunarodna tržišta kapitala

Pojam međunarodnog kretanja kapitala

Mnoga međunarodna kretanja kapitala su autonomnog karaktera i imaju svoju sopstvenu motivaciju. Ona nisu izazvana stanjem tekućih transakcija platnog bilansa pojedinih zemalja. Dokaz za to je činjenica da se međunarodne kapitalne transakcije povećavaju brže od tekućih transakcija. To potrđuju i podaci da je ukupan dnevni promet na svetskim tržištima kapitala i deviza višestruko veći od dnevne veličine međunarodnih trgovinskih i drugih tekućih transakcija. Znači da se veći deo međunarodnih kretanja kapitala odvija autonomno, pod uticajem sopstvenih pokretačkih snaga. Zato je moguće da autonomna međunarodna kretanja kapitala, u vidu zajmova ili osnivanja preduzeća u inostranstvu, predstavljaju kompenzaciona kretanja robe i usluga, čijim se deviznim prilivom otplaćuje zajam ili isplaćuje prinos na kapital inostranih investitora.
Ako je to tačno, onda se postavlja pitanje koje su to pokretačke snage, koje određuju veličinu međunarodnih kretanja kapitala?

Pokretačke snage međunarodnih kretanja kapitala

Subjekti koji donose odluke o međunarodnim kretanjima kapitala su sva fizička i pravna lica koja je domaći i međunarodni pravni poredak priznao. To su pojedinci, preduzeća, banke, međunarodne institucije i državni organi. Ovi subjekti imaju i svoje motive kojima se rukovode pri odlučivanju o međunarodnim kretanjima kapitala. Spisak subjekata se poslednjih sto godina, nije mnogo izmenio ali njihov relativan značaj jeste. Uloga fizičkih lica je drastično opala, a udeo transnacionalnih preduzeća i banaka, pa i nekih međunarodnih finansijskih institucija je bitno porastao. Samim tim, došlo je do povećanja uticaja subjekata (transnacionalnih preduzeća i banaka) koji su i u međunarodnim kretanjima kapitala motivisani maksimizacijom nekog poslovnog rezultata. “U međunarodnim kretanjima kapitala delovali su različiti mehanizmi motivacija.“
Međunarodna kretanja kapitala, pored toga, zavise i od drugih nezavisnih faktora. Ona zavise i od modela međunarodnih trgovinskih odnosa, od sistema međunarodnih plaćanja itd. Teorija međunarodnih finansija ne daje sveobuhvatno razloge za ovakva kretanja kapitala. Teorija privrednog razvoja i teorija prilagođavanja platnog bilansa, objašnjavaju razvojne motive međunarodnih kretanja kapitala i to prema ispoljavanju organa makroekonomske politike. Ti motivi se nalaze na strani tražnje za inostranim kapitalom.
Tako se motivacija subjekata poslovnog sektora može razlikovati u zavisnosti od toga o kom obliku međunarodnih kretanja odlučuju, osnovno jeste da je posredi uvek maksimizacija nekog poslovnog rezultata uz data ograničenia. Sledeći Linderta, moguće je prikazati kako u normalnim uslovima, slobodno međunarodno kretanje kapitala doprinosi povećanju nacionalnog bogatstva kako u zemlji koja daje tako i u zemlji koja prima (koristi) kapital, ali i u svetu kao celini.
Na apscisi se mere količine investiranog kapitala a na ordinati se u procentima iskazuje prinos investiranog kapitala.
Recimo da su dve zemlje koje posmatramo - Japan i Amerika. Polazeći od stanja u kome nema slobode međunarodnih kretanja kapitala, dakle nema investiranja u inostranstvu. Japan ima relativno mnogo kapitala u odnosu na skromne domaće mogućnosti investiranja dok Amerika ima nedovoljno kapitala u odnosu na ogromne potencijale za profitonosno ulaganje.