Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Maseni spektri nastaju razdvajanjem jona, dobijenih iz molekula, po odnosu njihove mase prema naelektrisanju, m/z. Najveći broj jona poseduje samo jedno naelektrisanje, z=1, pa je vrednost m/z jednaka molekulskoj (jonskoj) masi. Zbog toga se odnos m/z naziva “masa”. Pošto su molekuli veoma mali, izražavanje mase u kilogramima, ili gramima nije podesno, pa se koriste druge jedinice. U hemiji i biohemiji koristi se Dalton (Da), koji se definiše kao 1/12 mase atoma ugljenikovog izotopa.

Maseni spektrometar je instrument koji omogućava određivanje ispitivane komponente na osnovu masenog spektra. Uzorak se jonizuje, a obrazovani joni uobičajeno razdvajaju dejstvom električnog i/ili magnetnog polja i registruju prema masi i količini.

Maseni spektrometrija je tehnika kojom se analiziraju molekule na osnovu njihove mase (i naboja).

Najvažniji delovi aparature su: sistem za unošenje uzorka (veza GC-MS), jonski izvor, maseni analizator i detektor. Da bi formirani joni na svom putu od jonskog izvora do detektora izbegli sudare sa drugim česticama sistem se nalazi pod visokim vakuumom, pritiska ispod 10-6 mbar. Nekontrolisani sudari mogli bi da izazovu dalje reakcije jona, interferencije bi bile velike, pa samim tim, maseni spektri neadekvatni.

MASENA SPEKTROMETRIJA

Prvi korak pri analizi molekula je jonizacija molekula u Jonizator. Nastali joni se sprovode kroz analizator, koji razdvaja jone u prostoru i / ili vremenu. Iz analizatora, joni idu na detektor gde proizvode električni signal koji se može registrovati na oscilposkopu, štampaču, računaru ili na nekom drugom uređaju. Maseni spektrometrija se koristi za:

•određivanje sastava nepoznatog uzorka (kvalitativna analiza)
•određivanje izotopskog sastava uzorka
•određivanje strukture molekula posmatrajući fragmentaciju molekula
•određivanje molarna mase molekule
•određivanje količine određene supstance u uzorku (kvantitativna analiza)
•određivanje fiizikalnih i hemijskih svojstava materije
•proučavanje ponašanja jona u vakuumu

Ionizator

Jonizator je uređaj koji prevodi molekule u jone. Proces jonizacije obično uključuje dovođenje energije molekulu, pri čemu se izbacuje jedan ili više elektrona. Pri tom procesu može doći i do fragmentacije molekule u dva ili više fragmenata. Fragmentacija je često poželjna jer pojava fragmenata u spektru ukazuje na to od kakvih delova je sastavljena ispitivana molekula. Spajanjem pojedinih fragmenata može se dobiti struktura molekule. Najčešće se molekula fragmentira na različite načine, dok jedan deo ostane ceo i u spektru daje signal sa najvećom vrednosti mase. Taj ion se naziva Molekulski ion i on pokazuje masu (molarna masu) molekule. Postoji više načina jonizacije, koji se razlikuju po količini energije koja se predaje molekuli. Metodi koje predaju više energije, jače fragmentiraju molekulu, pa se takve metode neće koristiti kod molekula koje se vrlo lako raspadaju ili u slučajevima kada je potreban signal molekulskog jona.

Elektronska

Elektronska jonizacija (EI) koristi snop brzih elektrona, kojima se bombarduju molekula u gasnoj fazi. Elektronski snop se proizvodi pomoću filamenta (katode) zagrejanog na visoku temperaturu provođenjem struje kroz njega. Elektroni koji izađu iz filamenta, ubrzavaju se prema pozitivno nabijenoj anodi. Variranje potencijala između katode i anode, možemo da varira i energiju elektrona, a time i efikasnost fragmentacije. Obično se koriste energije od oko 70 eV. Elektronska jonizacija obično jako fragmentira molekule analita.