Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

U poslednjoj deceniji XX veka proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede, se intenzivirao. Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeća koja, u svojoj poslovnoj strategiji, svetsko tržište posmatraju kao jedinstvenu celinu. Jedan od tokova koji stimulišu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija država, posebno u oblasti ekonomske saradnje. Pod institucionalnom integracijom podrazumevamo sve oblike institucionalizovanih odnosa između država u svetu, bilo da se radi o saradnji država kroz stvaranje međuvladinih organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih međunarodnih grupa (na primer, Grupa 7, Grupa 77, Grupa 24 i slično). U takvim okolnostima je 1995. godine nastala Svetska trgovinska organizacija, kao treća međunarodna ekonomska organizacija čime je zaokružen proces institucionalizacije u oblasti međunarodne međudržavne ekonomske saradnje. Dok su prve dve međunarodne ekonomske organizacije "zadužene" za oblast međunarodnih finansija (kratkoročnih i dugoročnih), Svetska trgovinska organizacija reguliše međunarodnu trgovinu. Ove tri organizacije su odlučujući činioci u donošenju i sprovođenju globalne ekonomske politike.

U ekonomskoj nauci vlada mišljenje da opstanak i razvoj privrede jedne male države potpuno zavisi od njene povezanosti sa svetskim tržištem. To posebno danas važi za Jugoslaviju koja je, u poređenju sa periodom pre 1990. godine, izgubila polovinu svoje nekadašnje teritorije i značajan deo privrednih potencijala usled osamostaljenja bivših jugoslovenskih republika. Spoljna trgovina je za SR Jugoslaviju najznačajnija privredna aktivnost i važan faktor razvoja. Da bi mogla neometano da trguje sa drugim privredama SR Jugoslavija mora biti članica Svetske trgovinske organizacije. Zbog toga je članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji prioritet spoljnoekonomske politike naše države, zbog čega ovaj rad ima i veliki društveni značaj.

Nastanak i razvoj Svetske Trgovinske Organizacije