Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Platni promet obuhvata sva plaćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica. Pod PP-om se podrazumevaju sva plaćanja izražena u novcu, bez obzira ko ih vrši, na koji način i u koju svrhu.

U kategoriju obračunskih plaćanja spadaju izmirivanja međusobno dužničko-poverilačkih odnosa učesnika u platnom prometu putem:
-poravnanja (kompenzacijom)
-ustupanja potraživanja (cesijom)
-upućivanja (asigancijom)
-prenosa hartija od vrednosti

Predmet ovog seminarskog rada je kompenzacija, objasnićemo pojam kompenzacije i dati nekoliko primera kompenzacije.

Kompenzacija

Kompenzacija predstavlja uzajamno izmirenje obaveza iste vrste između privrednih subjekata putem medusobnog prebijanja obaveza – potraživanja. Ona prakticno znaci prebijanje duga na osnovu sporazuma izmedu poverilaca i dužnika. Poverilac od dužnika na mesto novca prima robu. Ona se primenjuje samo u slucaju kada su preduzeca medusobno i dužnici i poverioci, kada se preduzeca izjasne da žele da izmire medusobne obaveze - potraživanja ovim putem, kada su obaveze i potraživanja preduzeca iste vrste, i kada su obaveze i potraživanja dospela na naplatu. Ukoliko je situacija takva da postoje jednake obaveze i potraživanja izmedu preduzeca, one se međusobno gase. Ako obaveze i potraživanja nisu jednaki vrši se prebijanje za iznosmanje obaveze koja se u celini gasi a iznos vece obaveze se tako jednim delom smanjuje. Preostali deo obaveze se izmiruje redovnim placanjem.

Posmatrano sa aspekta broja klijenata može biti: bilaterlana i multilaterlana.
-Bilateralna kompenzacija nastaje u slučaju kada se prebijaju dve obaveze iste vrste.
-Multilateralna kompenzacija nastaje kada se vrši prebijanje više obaveza iste vrste.

Pravni osnov za kompenzacije

Ugovorna kompenzacija kao pravna radnja vrlo je uobičajena u praksi u Srbiji. Njena popularnost naročito dolazi do izražaja u uslovima nelikvidnosti, kakvi trenutno vladaju na tržištu. Ugovorna kompenzacija, sprovodi se dobrovoljno na osnovu saglasnosti volja i može biti bilaterarna (kada je zaključena između dva učesnika) ili multilaterarna (kada je zaključena između više učesnika, s tim da zakon ne poznaje ograničenja u broju učesnika). U toj formi, ona je predviđena Zakonom o obligacionim odnosima.

Takođe, kompenzacija, kao oblik plaćanja predviđena je i Zakonom o platnom prometu, koji reguliše materiju novčane kompenzacije između privrednih subjekata. U skladu sa članom 46. stav 2. ovog Zakona, kompenzacije se mogu ugovarati i sprovoditi, kao oblik plaćanja bez obzira na eventualnu blokadu poslovnog računa bilo koje od strana u kompenzacijskom lancu (za razliku od cesije ili asignacije koje bi u tom slučaju bile nezakonite).

Postoje tri osnovna preduslova da bi ugovorna kompenzacija bila uspešna:
-da su u pitanju istorodna potraživanja (najčešće novčana potraživanja iskazana u dinarima),
-da su u pitanju dospela potraživanja,
-da niti jedna strana ne osporava potraživanje drugoj strani,

Kompenzacija se inicira izjavom jednog od učesnika, odnosno njegovom namerom da dospelu obavezu prema svom poveriocu „prebije“ sa dospelim potraživanjem prema