Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Prihodi u privrednom subjektu predstavljaju prodajnu vrednost prodatih proizvoda, trgovinske robe i materijala, kao i obavljenih usluga, a dodaju se i neke druge vrednosti koje povećavaju poslovni rezultat u određenom periodu. Mogu se raščlaniti na prihode od poslovanja, vanposlovne i vanredne prihode. Prihodi od poslovanja jednaki su prodajnoj vrednosti prodatih proizvoda, trgovačke robe, materijala i obavljenih usluga (osim onih koje donose prihode od finansiranja). U vreme prodaje ili pri bilansiranju, njihova naplata mora biti realna ili se obavezno vrše korekcije za stepen ugroženosti. Ovi prihodi se mere na osnovu faktura ili drugih dokumenata i prodajnih cena navedenih u njima, umanjenih za date popuste. Za (računovodstveno) priznavanje ovih prihoda moraju se ispuniti sledeći uslovi:
-prodavac je preneo na kupca pravo svojine,
-ne postoje neizvesnosti koje proizlaze iz prodaje, kao ni mogućnosti da se dogode dodatni troškovi koji se odnose na prodaju.
Vanposlovni prihodi se pojavljuju u vezi sa dugoročnim i kratkoročnim finansijskim ulaganjima a sastoje se iz kamata i dividendi ili drugih oblika učešća u dobitku drugih privrednih subjekata, pod uslovom da nema značajne neizvesnosti u pogledu merljivosti i naplativosti. Takođe, oni su rezultat izdavanja poslovnog prostora, davanja usluga koje nisu iz osnovne delatnosti preduzeća i slično. Vanredni prihodi obuhvataju neuobičajene stavke i stavke prethodnog perioda koje u tekućem predstavljaju dobitke i time povećanje poslovnog rezultata redovnog poslovanja. Neuobičajenost potiče od događaja ili transakcija koje nemaju direktne veze sa redovnim poslovanjem i nisu bile predmet planiranja. Vanredne prihode predstavljaju i viškovi prodajne vrednosti osnovnih sredstava, iznad njihove neotpisane vrednosti. Vidi bilans uspeha.
Ukupni prihod predstavlja ukupnu vrednost prodatih proizvoda i usluga preduzeća koji su realizovani po prodajnim cenama. - Ukupni poslovni rezultat se dobija kao razlika između ukupnog prihoda i ukupnih stvarnih troškova, odnosno rashoda proizvoda i usluga koji su "učestvovali" u stvaranju ukupnog prihoda.

ANALIZA BILANSA PREDUZEĆA

Analiza bilansa ili finansijska analiza je detaljno raščlanjivanje bilansa (stanja i uspeha) i sračunata je na ispitivanje finansijskog položaja i rentabilnosti preduzeća. Objekat ili predmet analize bilansa su sredstva, izvori sredstava (iz bilansa stanja) i poslovni rezultat, tj. poslovni prihodi i poslovni rashodi (iz bilansa uspeha).
Analiza bilansa se može posmatrati u užem i širem smislu. Analiza bilansa u užem smislu vrši se na osnovu pokazatelja samog bilansa i odnosa koji iz njega proizlaze. Ona se ograničava na analizu statike i dinamike sredstava i njihovih izvora i na analizu finansijskog rezultata. Analizom statike sredstava ispituje se stanje sredstava u bilansu, a naročito njihov kvalitativni sastav i kvantitativni odnosi, da bi se na osnovu toga izveo zaključak o proporcionalnosti i stepenu iskorišćenosti tih sredstava, a time i zaključak o ekonomičnosti uloženih sredstava u poslovanju preduzeća. Analizom dinamike ispituje se brzina i učestalost cirkulacije obrtnih sredstava. Kada je obrtanje češće, tada je preduzeću potrebno manje obrtnih sredstava u poslovanju, jer je priliv sredstava brži, manje su potrebna tuđa sredstva, solventnost je veća, a poslovanje ekonomičnije, i obrnuto.
Poslove finansijske analize obavlja analitička služba preduzeća. U tom smislu analitička služba obavlja sledeće zadatke:
-prikuplja neophodne podatke o poslovanju preduzeća, na bazi knjigovodstvene i drugih (operativnih i statističkih) evidencija i finansijskih izveštaja (bilansa stanja i bilansa uspeha),
-sistematizuje prikupljene podatke za potrebe analize poslovanja preduzeća,
-izrađuje pokazatelje poslovanja preduzeća i izvlači globalne ocene i
-prezentira analitičke pokazatelje i sintetičke zaključke organima rukovođenja i upravljanja preduzeća na razmatranje .
Analiza bilansa ili finansijska analiza zasniva se na osnovnim finansijskim izveštajima – bilansu stanja i bilansu uspeha. Da bi analiza poslovanja preduzeća bila dovoljno informativna i pouzdana, mora da se zasniva na ispravnim i jednobraznim podacima o poslovanju preduzeća, kako bi predmet analize bio uporediv u vremenu i između preduzeća.
Analizom kvaliteta bilansa utvrđuje se struktura sredstava i pojedini pojavni oblici sredstava i njihovih izvora. Analizom kvantiteta utvrđuje se kako se pojedine stavke ili skupine sredstava i njihovih izvora međusobno odnose. Tako, npr., odnos između osnovnih i obrtnih sredstava pokazuje sastav sredstava preduzeća. Iz odnosa sopstvenih prema tuđim izvorima vidi se iz čijih se izvora preduzeće finansira, i sl.
Sastavni deo analize bilansa je analiza finansijskog rezultata preduzeća, odnosno analize završnog računa. Cilj ove analize je da se ispita odnos finansijskog rezultata prema uloženim sredstvima, kao i da se ispitaju pojedinačne komponente finansijskog rezultata – prihodi i rashodi. Analizom prihoda utvrđuju se unutrašnji i spoljni faktori od kojih zavisi njihova visina i sastav. Pri analizi prihoda polazi se od odnosa prihoda i rashoda, od odnosa prihoda i uloženih sredstava i sl. Analizom rashoda dolazi se do saznanja od kojih faktora zavisi njihova visina i sastav i da li postoji mogućnost za njihovo smanjenje. Uporađivanjem planiranih i ostvarenih prihoda i rashoda dolazi se do podataka koji mogu poslužiti za donošenje budućih finansijskih odluka. Prema tome, na osnovu analize finansijskog rezultata iz prošlosti može se predvideti potencijalni finansijski rezultat u budućnosti.
Analizom finansijskog rezultata preduzeća ispituje se i ocenjuje proporcionalnost visine uspeha u poslovanju preduzeća. Vrši se iscrpna analiza prihoda i rashoda, koji predstavljaju komponente uspešnosti poslovanja. Ispituju se nogućnosti povećanja prihoda i smanjenja rashoda.
Ciljevi analize bilasna se razlikuju zavisno o toga ko je korisnik analize. Korisnici mogu da budu interni i eksterni. Interni korisnici su u samom preduzeću čiji su bilansi predmet analize (organi rukovođenja i upravljanja, i dr.). Za njih služba preduzeća dostavlja analitičke podatke i globalne ocene o stanju i kretanju sredstava preduzeća, stanju i kretanju izvora finansiranja sredstava preduzeća, veličini i razlici prihoda i rashoda u posmatranom vremenskom periodu. Cilj ove analize bilansa je da se obezbede neophodni, blagovremeni i pouzdani podaci za potrebe efikasnog rukovođenja, optimalnog upravljanja i tačnog projektovanja adekvatnog razvoja preduzeća.
Eksterni korisnici se nalaze izvan preduzeća, a to su najčešće državni organi, sindikati, poverioci, statistika, poslovna udruženja i sl. Za njih analitička služba prezentuje odgovarajuće podatke o karakteristikama poslovanja preduzeća u posmatranom vremenskom periodu.
Imajući u vidu korisnike analize bilansa, mogu se razlikovati interna i eksterna analiza bilansa. Ove dve vrste analiza razlikuju se po obimu korišćenih i prezentovanih podataka i značaju ponuđenih informacija. Po pravilu, kod interne analize koriste se brojnije i značajnije informacije o poslovanju preduzeća u odnosu na eksternu analizu. Međutim, svi podaci koje dostavlja analitička služba preduzeća moraju biti istiniti i objektivni, bez obzira da li se podnose internim ili eksternim korisnicima.
Polazeći od predmeta analize, razlikuju se analiza bilansa stanja i analiza bilansa uspeha. Kod analize bilansa stanja utvrđuje se finansijski položaj, status, struktura i situacija preduzeća, dok se kod analize bilansa uspeha vrši analiza poslovnog rezultata, odnosno prihoda i rashoda. U praksi je uobičajeno da se analiza bilansa stanja i bilansa uspeha vrše istovremeno.
Analizom kvaliteta bilansa utvrđuje se struktura sredstava i pojedini pojavni oblici sredstava i njihovih izvora. Analizom kvantiteta utvrđuje se kako se pojedine stavke ili skupine sredstava i njihovih izvora međusobno odnose. Tako, npr., odnos između osnovnih i obrtnih sredstava pokazuje sastav sredstava preduzeća. Iz odnosa sopstvenih prema tuđim izvorima vidi se iz čijih se izvora preduzeće finansira, i sl.