Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Ocjena finansijskog položaja preduzeća zasniva se na analizi finansijske ravnoteže, analizi pasive sa aspekta vlasništva tj. analizi zaduženosti, analizi mogućnosti održavanja realne vrijednosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije i analizi reproduktivne sposobnosti.
Finansijski položaj preduzeća uslovljavaju brojni činioci koji međusobno mogu biti kontradiktorni, što dodatno otežava konačno sagledavanje finansijskog položaja preduzeća. Ovaj problem se rešava vremenskim i prostornim upoređivanjem finansijskog položaja preduzeća. Vremensko upoređivanje omogućava sagledavanje dinamike, to jest kretanja ili razvoja finansijskog položaja preduzeća. Prostorno upoređivanje omogućava upoređivanje finansijskog položaja preduzeća u odnosu na finansijski položaj konkurencije, što pruža solidnu osnovu za zaključivanje o izgledima preduzeća za opstanak, rast i razvoj. Pri prostornom upoređivanju finansijskog položaja preduzeća treba voditi računa o izboru reprezenta ili grupe preduzeća sa kojima se vrši upoređivanje, da bi se izbjegla opasnost pogrešnog zaključivanja.
Finansijski položaj preduzeća, posmatran sa aspekta predmetnih analiza kvalifikuje se kao: dobar, prihvatljiv i loš.
Dobar je onaj finansijski položaj preduzeća, ako njegova finansijska ravnoteža obezbjeđuje likvidnost na dugi rok, ako je njegova finansijska struktura takva da obezbjeđuje nezavisnost društva u vođenju vlastite poslovne politike i istovremeno pruža sigurnost povjeriocima i ako društvo može obezbijediti finansiranje dijela proširene reprodukcije iz sopstvenih izvora finansiranja.
Loš finansijksi položaj preduzeća proističe iz narušene finansijske ravnoteže koja ne obezbjeđuje održavanje likvidnosti na dugi rok, loše finansijske strukture i nemogućnosti da društvo finansira prostu reprodukciju iz vlastitih izvora finansiranja.
Prihvatljiv je onaj finansijski položaj preduzeća u kom postoji ekvilibrijum ili apsolutna jednakost između dugoročno vezanih sredstava i kvalitetnih izvora (sopstveni kapital uvećan za dugoročni dug), čime se samo obezbjeđuje likvidnost ali se ne garantuje i sigurnost jer nedostaje likvidna rezerva.Na kraju prihvatljiv finansijski položaj imaju ona društva koja su u stanju da iz vlastitih izvora finansiraju samo prostu reprodukciju.

Predmet analize

Analiza poslovanja predstavlja nužnu osnovu upravljanja, koja se s razvojem tehnike računara još više unapređuje, jer se obezbeđuju adekvatnije i objektivnije informacije, sa stanovišta njihove sadržine, forme, obima, vremena i načina korišćenja.

Postoji opšta saglasnost u teoriji i praksi da predmet mikroekonomske analize predstavlja poslovanje preduzeća. Različiti ciljevi analize, međutim, uslovljavaju različite stavove o pojedinim aspektima ispitivanja predmeta analize.

Predmet analize poslovanja je privredna delatnost sa stanovišta osnovnih poslovnih procesa. Korišćenjem, na prvom mestu knjigovodstvenih, odnosno računovodstvenih podataka i informacija, kao i eksternih podataka i informacija, omogućava se uvid u predmet analize poslovanja. Prema tome, predmet analize je svaki privredno-pravni subjekt i to sa stanovišta poslovnih i radnih procesa i finansija. S obzirom na širinu obuhvata poslovanja preduzeća može se reći da postoje dva pristupa predmetu analize – uži i širi.

Predmet ekonomske analize u užem smislu predstavlja bilans preduzeća i to bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova novca. Bilans se posmatra kao statička i dinamička ekonomska kategorija. Analiza koja ima za predmet bilans naziva se analiza bilansa ili finansijska analiza. Finansijska analiza posebno insistira na analizi finansijskog položaja i rentabilnosti poslovanja preduzeća.

Finansijska analiza polazi od predmeta analize koji je novčano izražen. Kompleksna analiza polazi od bilansa kao predmeta analize a parcijalna od knjigovodstvenih računa.

U principu svaki knjigovodstveni račun može da bude predmet analize. Gotovo svaki od njih se može raščlaniti na podračune, odnosno na svoje sastavne elemente. Koji će knjigovodstveni račun biti predmet analize zavisi od cilja parcijalne analize. No, knjigovodstveni račun može biti predmet i pri kompleksnoj analizi, koja obično polazi od bilansa. To je slučaj kad se bilansni podaci bez knjigovodstvenih računa ne mogu raščlanjavati, a njihovo raščlanjavanje je sa stanovišta objektivnosti analize neophodno.

Svaki pravno-ekonomski subjekt ima obavezu sastavljanja bilansa i to bilansa stanja i bilansa uspeha. Bilans stanja izražava trenutnu sliku veličine i strukture sredstava i njihovih izvora. Na osnovu podataka koji se prezentiraju u bilansu stanja moguće je vršiti ne samo statičku već i dinamičku analizu. Cilj je sticanje saznanja o materijalnoj konstituciji i finansijskoj situaciji radi donošenja relevantnih poslovnih odluka. Bilans uspeha izražava veličinu i poreklo ostvarenog poslovnog rezultata u obračunskom periodu. Kao takav on je podloga i za dinamičku analizu kao i za analizu komponenti poslovnog rezultata i analizu uspešnosti poslovnog rezultata (ekonomičnosti, produktivnosti i rentabilnosti).

Predmet ekonomske analize u širem smislu obuhvata analizu bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa tokova novca, analizu funkcija i poslovno izveštavanje. Poslovno izveštavanje sadrži seriju sistematizovanih informacija o kvalitetu ekonomije poslovanja preduzeća. Ovako interpretiran predmet analize javlja se pod nazivom kompleksna analiza poslovanja.

Predmet ekonomske analize može da se sagleda s nekoliko aspekata. Jedan se naziva elementni, drugi organizaciono funkcionalni, a treći aspekt efekata. Analiza poslovnih i radnih