Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Kada bi se povećala cena benzina za 20 posto na jednoj pumpi, doživela bi veliki pad prodaje benzina. Njeni kupci kupovali bi benzin na drugim pumpama. Nasuprot tome, kada bi vodovod u vašem gradu povećao cenu vode za 20 posto, doživeo bi samo mali pad prodaje vode. Ljudu bi možda redje zalivali travnjake i kupovali uredjaje koji štede vodu, ali bi im bilo teško da u značajnoj meri smanje potrošnju vode i malo je verovatno da bi našli drugog snabdevača. Razlika izmedju tržišta benzina i tržišta vode je očigledna: mnogo je preduzeća koji prodaju benzin na pumpama a samo jedno peduzeće snabdeva ljude vodom. Kako se i moglo očekivati, ta razlika izmedju tržišnih struktura oblikuje odredjivanje cena i odluke o proizvodnji u prduzećima koja posluju na tim tržištima.
Tržište je konkurentno ukoliko je svaki kupac ili prodavac mali u poredjenju sa veličinom tržišta, pa je, stoga, samo u neznatnoj meri u stanju da utiče na tržišne cene. Nasuprot tome, ako preduzeće može da utiče na tržišnu cenu dobra koje prodaje, kaže se da ima tržišnu moć.

ZNAČENJE KONKURENCIJE

Konkurentno tržište, koje se ponekad naziva i savršeno konkurentno tržište, ima dve karakteristike:
•Postoji mnogo kupaca i mnogo prodavaca na tom tržištu.
•Dobra koje nude različiti prodavci su uglavnom ista.

Shodno ovim uslovima, postupci bilo kog pojedinačnog kupca ili prodavca na tržištu imaju zanemarljiv uticaj na tržišnu cenu. Svaki kupac ili prodavac uzima tržišnu cenu kao datu.
Jedan primer ovakvog tržišta jeste tržište mleka. Nijedan pojedinačni kupac mleka nije u stanju da utče na cenu mleka, jer svaki kupac kupuje malu količinu u odnosu na veličinu tog tržišta. Slično tome, svaki prodavac mleka ima ograničenu kontrolu nad cenom, jer i mnogi drugi prodavci nude mleko koje je u suštini identično. Pošto svaki prodavac može da proda koliko god želi po važećoj ceni, on nema razloga da naplaćuje manje, a ukoliko naplaćuje više kupci će otići na drugo mesto. Kupci i prodavci na konkurentnom tržištima moraju da prihvate cenu koju odredjuje tržište, pa se za njih zato kaže da cenu uzimaju kao datu.
Osim dva navedena uslova za postojanje konkurencije, postoji i treći uslov koji se ponekad smatra karakteristikom savršeno konkurentnih tržišta:

•Preduzeća mogu slobodno da udju na tržište ili da sa njega izadju.

Ako je, na primer, svako u stanju da osnuje mlekaru, i ako bilo koji postojeći vlasnik mlekare može da odluči da prestane sa poslovanjem, tada bi industrija mlečnih proizvoda ispunjavala ovaj uslov. Treba napomenuti da analiza konkurentnih preduzaća uglavnom ne počiva na predpostavci o slobodnom ulasku i izlazku, jer ovaj uslov nije nužan da bi preduzaća uzimala cenu kao datu, ali, ulazak i izlazak često predstavljaju moćne sile koje odlikuje dugoročne ishode na konkurentnom tržištu.

PRIHOD KONKURENTNOG TRŽIŠTA

Preduzeće na konkurentnom tržištu, poput većine drugih preduzeća u ekonomiji, pokušava da maksimizira profit, koji predstavlja razliku između ukupnog prihoda i ukupnih troškova. Da bismo videli zašto ono to čini razmotrićemo na jednom konkretnom primeru male mlekare.
Neka mlekara proizvodi količinu mleka Q i svaku jedinicu na tržištu prodaje po ceni P. Ukupan prihod mlekare iznosi P*Q. Na primer, ako se litar mleka prodaje po ceni od 60 din. a preduzeće proizvodi 5000 litara, ukupan prihod preduzeća iznosi 300000 dinara.
Pošto je ova mlekara mala u poređenju sa svetskim tržištem mleka, ona uzima cenu kao zadatu tržišnim uslovima. To konkretno znači da cena mleka ne zavisi od količine autputa koji mala mlekara proizvodi i prodaje. Ako mala mlekara udvostruči količinu mleka koje proizvodi, cena mleka ostaje ista, a njihov prihod se udvostručava. To za posledicu ima da je ukupan prihod proporcionalan količini autputa.

Tabela 1 pokazuje prihod male mlekare. Prve dve kolone pokazuju količinu autputa koju prizvodi mlekara i cenu po kojoj prodaje svoj autput. Treća kolona predstavlja ukupni prihod mlekare. Četvrta kolona pokazuje prosečan prihod , koji se dobija kada se ukupni prihod (3.kolona) podeli količinom autputa (iz 1.kolone). Prosečan prihod pokazuje nam koliki prihod preduzeće ostvaruje od prosečne prodate jedinice. Za sva preduzeća, prosečan prihod jednak je ceni dobra.
Peta kolona pokazuje marginalni prihod koji predsravlja promenu ukupnog prihoda koja nastaje od prodaje svake dodatne jedinice autputa. Za konkurentna preduzeća, marginalni prihod jednak je ceni dobra.

MAKSIMIZACIJA PROFITA I KRIVA PONUDE KONKURENTNOG PREDUZEĆA

Cilj konkurentnog preduzeća jeste da maksimizira profit, koji predstavlja razliku između ukupnog prihoda i ukupnih troškova.
Da bi maksimizirala svoj profit, mala mlekara mora da bira količinu koja čini profit što je moguće većim. Količina koja maksimizira profit može da se utvrdi ako se uporede marginalni prihod sa marginalnim troškovima. Marginalni prihod i marginalni troškovi mogu da se računaju na osnovu promene prihoda i ukupnog troška. Sve dok je marginalni prihod veći od marginalnog troška, povećanje proizvedene količine povećava profit. Kada marginalni troškovi postanu veći od marginalnih prihoda situacija se bitno menja, povećanjem proizvodnje smanjuje se profit.
Jedno od Deset principa ekonomije glasi da racionalni ljudi razmišljaju o graničnim slučajevima. U ovom primeru kada su marginalni prihodi veći od marginalnih troškova- proizvodnja treba da se poveća. Ako je marginalni prihod manji od marginalnih troškova- proizvodnja treba da se smalji. Ako se poštuje ovaj princip, to prirodno dovodi do proizvodnje one količine koja maksimizira profit.