Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. U većini zemalja ona stvara značajan deo BDPa. Iako se međunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije čovečanstva, ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju. Industrijalizacija je unapredila prevoz, a globalizacija, multinacionalne korporacije, i autsorsing takođe imaju značajan uticaj na međunarodnu trgovinu. Rast obima međunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije.

Međunarodna trgovina je takođe i grana ekonomije, i, zajedno sa međunarodnim finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao međunarodni ekonomski odnosi.

Privrede koje se uključuju u međunarodne tokove (otvorena privreda) na bazi izvoza i uvoza i veličine GDP koji se povećava putem međunarodne razmene, postižu značajnu stopu ekonomskog rasta, dok privrede koje su manje otvorene beleže stagnaciju ili pad GDP-a, a time i životnog standarda. Spoljna trgovina omogućava svakoj zemlji da se usmeri na područje svojih komparativnih prednosti u proizvodnji roba i usluga. Radnici u svakoj zemlji mogu ostvariti veću količinu potrošnih i proizvodnih dobara za istu količinu utrošenog rada. Zemlja se specijalizuje za proizvodnju u područjima komparativnih prednosti i razmenjuje svoju vlastitu proizvodnju putem spoljne trgovine za dobra i usluge gde nema komparativne prednosti.

Tako se u otvorenoj međunarodnoj trgovini povećava nacionalni dohodak svake zemlje koja učestvuje u toj trgovini, zahvaljujući najefikasnijoj alokaciji oskudnih resursa. O koristima procesa trgovinske liberalizacije koji se odvija u mnogim državama širom sveta ne postoji koncenzus, kao što ne postoji koncenzus i o mnogim drugim pitanjima iz oblasti ekonomije. Različite perspektive značajno utiču na formiranje mišljenja. Samo na krajnjim stranama nalaze se ekstremne grupe koje su apsolutno za ili protiv liberalizacije.

Pedeset godina razvoja u međunarodnoj trgovini poboljšalo je živote miliona ljudi. Ipak, još uvek, previše ljudi ima neadekvatnu hranu, smeštaj, vodu, zdravstvenu negu…i nema nadu. Sva ova patnja je neopravdana u svetu prepunom prirodnih resursa, znanja, stručnosti, tehnologija i ljudi koji brinu.

Merkantilistički pogled na trgovinu

Mada se za ekonomiju kao organizovanu nauku kaže da je nastala objavljivanjem dela Adama Smita (Adam Smith) Bogatstvo naroda (The Wealth of Nations) 1776. godine, međunarodna trgovina je bila predmet interesovanja i pre toga u Engleskoj, Španiji, Francuskoj, Portugaliji i Holandiji i to u periodu kada su se razvile u moderne nacionalne države. Tokom sedamnaestog i osamnaestog veka pojedinci ili grupe ljudi (trgovci, bankari, vladini službenici, pa i filozofi) pisali su eseje i pamflete o međunarodnoj trgovini koji su činili osnovu ekonomske filozofije poznate kao merkantilizam. Njegovu osnovu je činila jaka država i ekstenzivno regulisanje svih ekonomskih aktivnosti.

Period merkanlilizma se poklapa sa zlatnim standardom u kome je sredstvo plaćanja bio kovani zlatni ili srebrni novac, te se time može objasniti merkantilističko shvatanje po kome se bogatstvo jedne zemlje izjednačava sa količinom plemenitog metala (zlata i srebra) kojom zemlja raspolaže.
Stokovi zlata i srebra su se mogli uvećavati na tri načina:
•povećanom eksploatacijom rudnika plemenitih metala,
•novim kolonijalnini osvajanjima i
•ostvarivanjem suficita platnog bilansa.

Ukoliko je vrednost izvoza veća od vrednosti uvoza, razlika predstavlja piliv zlata i srebra i dovodi do povećanja bogatstva i jačine države. Kako bi uticala na povećanje izvoza i smanjivanje uvoza, država je u merkantilističkom periodu vodila veoma aktivnu spoljnotrgovinsku politiku. Primenjivane su mere kojima je stimulisan izvoz, pre svega manufakturnih proizvoda (razni oblici subvencija) a ograničavan ili zabranjivan izvoz sirovina. Na strani uvoza je ograničavan uvoz pre svega luksuznih i drugih potrošnih dobara (carine, kvote, zabrane), dok je uvoz sirovina bio pod liberalnijim režimom. Težnja svake zemlje je bila povećanje stokova plemenitih metala. Međutim, pošto je raspoloživa količina zlata i srebra u svakom trenutku fiksna, jedna država može da poveća svoje bogatstvo samo ukoliko se istovremeno smanji bogatstvo drugih zemalja. Otuda je merkantilizam propovedao ekonomski nacionalizam, verujući da su nacionalni interesi bazično u konfliktu.

Sofisticiranijom analizom nastojanja merkantilista da akumulišu što više plemenitih metala moguće je pronaći više racionalnih objašnjenja za takav pristup. Pre svega, treba imati u vidu da su oni uglavnom pisali za vladare u cilju povećanja snage svoje države. Sa više zlata, vladari su mogli da drže veću i bolje opremljenu vojsku i da konsoliduju svoju jačinu unutar države. Istovremeno, usavršena vojska i momarica su omogućavali osvajanje novih kolonija. Pored toga, više zlata u zemlji znači više novca u opticaju i povećanje privrednih aktivnosti.

Merkantilističko shvatanje spoljne trgovine ne predstavlja teoriju međunarodne trgovine pošto je cilj merkantilista bio formulisanje vladine politike i instmmenata usmerenih ka povećanju izvoza i smanjenju uvoza. Međutim, poznavanje ovog pristupa međunarodnoj trgovini je značajno iz dva fazloga. Kao prvo, ideje Adama Smita, Davida Rikarda (David Ricardo) i ostalih klasičnih ekonomista se mogu bolje razumeti ukoliko se posmatraju kao reakcija na merkantilističko shvatanje trgovine i uloge države. Drugo, danas se može govoriti o oživljavanju neo-merkaiitilizma. U situacijama kada su zemlje suočene sa visokim nivoom nezaposlenosti, uvode se mere kojima se ograničava uvoz kako bi se na taj način stimulisala domaća proizvodnja i zaposlenost. U stvari, ukoliko se izuzme Engleska u periodu od 1815-