+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Društvene nauke (/Forum-dru%C5%A1tvene-nauke)
+--- Tema: ТУРИСТИЧКИ АСПЕКТ ОРГАНИЗОВАЊА И ФУНКЦИОНИСАЊА КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ФЕСТ У БЕОГРАДУ (/Thread-%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82-%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%B8-%D1%84%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83)
ТУРИСТИЧКИ АСПЕКТ ОРГАНИЗОВАЊА И ФУНКЦИОНИСАЊА КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ФЕСТ У БЕОГРАДУ - VS1 - 10-05-2010 05:44 PM
Матурски, семинарски и дипломски радови из туризма.
«Време неизвесности претеже у целом свету над моментима сигурности, а филмови рефлектују такав свет и помажу нам да у њему лакше живимо, ако смо паметни да у њима не тражимо само забаву.»
Душан Макавејев, редитељ, «Глас јавности», фебруар 2002.
Душан Макавејев, редитељ, «Глас јавности», фебруар 2002.
Београд је својим природним и богатим културно- историјским наслеђем и свеукупним шармом пробудио моју љубав према њему и инересовање за те вредности. С обзиром да се културним манифестацијама и културном туризму уопште врло мало посвећивала пажња са туристичког аспекта заинтересовао сам се да дам свој скромни допринос неким покушајима решавања тих питања. Културну манифестацију ФЕСТ сам одабрао због због њене дуге традиције, атрактивности и моје велике љубави према филму.
Културна манифестација Међународни филмски фестивал «ФЕСТ» одржава се од 1971. године континуирано, осим 1993. и 1994. године, када је изостао због међународних санкција и тешке ситуације у земљи, услед ратног окружења. Упркос тако дугој традицији, сматрам да није довољно туристички пропраћен, те отуда потиче и мој мотив да обрадим ову тему.
ПРЕДМЕТ, ЦИЉ, ЗАДАТАК И МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА
Предмет истраживања овог рада је туристички аспект организовања и функционисања културне манифестације ФЕСТ у Београду.
Циљ истраживања је израда дипломског рада, који кроз истраживање треба да допринесе бољем упознавању проблема везаних за туристички аспект културних манифестација и могућности решавања истих, на конкретном примеру ФЕСТ-а.
Задатак истраживања у овом раду је да се укаже на природне и друштвене услове у Београду, који могу да се туристички валоризују у време одржавања културне манифестације ФЕСТ.
Методи истраживања су читање литературних извора, теренски рад и претраживање интернет сајтова.
ТУРИСТИЧКО- ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ БЕОГРАДА
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Београд је главни град Србије и Црне Горе, а такође и главни град Републике Србије. Налази се на 44о48' СГШ и на 20о28' ИГД (Енциклопедија, 1983). Београд се данас простире на територији већој од 360.000 ha, на овом подручју живи око 2 милиона становника у 16 градских и приградских општина. Општине су: Звездара, Врачар, Вождовац, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски Венац, Стари Град и Чукарица припадају ужем поидручју, а општине Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац и Сопот ширем подрушју Београда. Београдско подручје чини 158 насеља. Сврстава се у град са идеалним географским положајем у Европи. Подигнут је на раскршћу сувоземних и пловних путева, његов јединствен положај на ушћу Саве у Дунав одувек му је давао посебну улогу у односима између држава и народа. То је место укрштања међуконтиненталних путева од запада ка истоку и од севера према југу (Лекић, 1995). Београд се данас простире на 3,6 % територије Србије, у њему живи 15,8 % становништва Србије и ради 31,2 % свих запослених у Србији.
Померањем граница на север и проширењем функција града, као средишта нове пространије државе Београд добија централни положај и значај, јер се нашао у средишту нове државе. Значај туристичко-географског положаја Београда је управо у томе што лежи на севрној капији балканског полуострва («Врата Балкана»), на главном споју Савско-Дунавске и Моравско-Вардарске друмске комуникације, која се стапа у једну јединствену друмско-железничку мрежу Трст-Љубљана-Загреб-Београд-Скопље-Солун, од које се у Нишу одваја друга Нишавско-Маричка , која води ка Софији и Истанбулу. На тај начин Београд је постао чворна комуникациона тачка, која повезује путеве светског значаја, како сувоземне, тако и речне и ваздушне. Београд такође има и директну везу са Јадранским морем, а самим тим и централним средоземљем, железничком пругом и друмом Београд- Подгорица- Бар (Анонимус а, 1983).
Повољан туристички положај Београда није само транзитног карактера, већ произилази из његовог дугог и богатог културно- историјског наслеђа и као главни град, он је привредни, административни и културни центар наше земље.
Културна манифестација Међународни филмски фестивал «ФЕСТ» одржава се од 1971. године континуирано, осим 1993. и 1994. године, када је изостао због међународних санкција и тешке ситуације у земљи, услед ратног окружења. Упркос тако дугој традицији, сматрам да није довољно туристички пропраћен, те отуда потиче и мој мотив да обрадим ову тему.
ПРЕДМЕТ, ЦИЉ, ЗАДАТАК И МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА
Предмет истраживања овог рада је туристички аспект организовања и функционисања културне манифестације ФЕСТ у Београду.
Циљ истраживања је израда дипломског рада, који кроз истраживање треба да допринесе бољем упознавању проблема везаних за туристички аспект културних манифестација и могућности решавања истих, на конкретном примеру ФЕСТ-а.
Задатак истраживања у овом раду је да се укаже на природне и друштвене услове у Београду, који могу да се туристички валоризују у време одржавања културне манифестације ФЕСТ.
Методи истраживања су читање литературних извора, теренски рад и претраживање интернет сајтова.
ТУРИСТИЧКО- ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ БЕОГРАДА
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Београд је главни град Србије и Црне Горе, а такође и главни град Републике Србије. Налази се на 44о48' СГШ и на 20о28' ИГД (Енциклопедија, 1983). Београд се данас простире на територији већој од 360.000 ha, на овом подручју живи око 2 милиона становника у 16 градских и приградских општина. Општине су: Звездара, Врачар, Вождовац, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски Венац, Стари Град и Чукарица припадају ужем поидручју, а општине Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац и Сопот ширем подрушју Београда. Београдско подручје чини 158 насеља. Сврстава се у град са идеалним географским положајем у Европи. Подигнут је на раскршћу сувоземних и пловних путева, његов јединствен положај на ушћу Саве у Дунав одувек му је давао посебну улогу у односима између држава и народа. То је место укрштања међуконтиненталних путева од запада ка истоку и од севера према југу (Лекић, 1995). Београд се данас простире на 3,6 % територије Србије, у њему живи 15,8 % становништва Србије и ради 31,2 % свих запослених у Србији.
Померањем граница на север и проширењем функција града, као средишта нове пространије државе Београд добија централни положај и значај, јер се нашао у средишту нове државе. Значај туристичко-географског положаја Београда је управо у томе што лежи на севрној капији балканског полуострва («Врата Балкана»), на главном споју Савско-Дунавске и Моравско-Вардарске друмске комуникације, која се стапа у једну јединствену друмско-железничку мрежу Трст-Љубљана-Загреб-Београд-Скопље-Солун, од које се у Нишу одваја друга Нишавско-Маричка , која води ка Софији и Истанбулу. На тај начин Београд је постао чворна комуникациона тачка, која повезује путеве светског значаја, како сувоземне, тако и речне и ваздушне. Београд такође има и директну везу са Јадранским морем, а самим тим и централним средоземљем, железничком пругом и друмом Београд- Подгорица- Бар (Анонимус а, 1983).
Повољан туристички положај Београда није само транзитног карактера, већ произилази из његовог дугог и богатог културно- историјског наслеђа и као главни град, он је привредни, административни и културни центар наше земље.