Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Ekonomske aktivnosti koje nisu u skladu sa zakonom, uvek imaju za cilj izbegavanje plaćanja poreza i drugih fiskalnih obaveza prema državi. Ove aktivnosti stvaraju uslove za razvoj sive ekonomije ili kako to drugačije ekonomisti vole da kažu ekonomija u senci. Izbegavanje plaćanja poreza ili kako se u poreskoj terminologiji zove poreska utaja (evazija) je posledica nastojanja poreskog obaveznika da smanji poreski teret i samim tim se stvaraju uslovi za pojavu sive ekonomije1. Siva ekonomija u najširem smislu podrazumeva svaku protivzakonitu privrednu aktivnost, usmerenu ka sticanju koristi u svoje ime i za svoj račun a na štetu privrednih subjekata ili države. “Siva ekonomija je aktivnost koja putem nepostojanja pravnih normi i poslovanja van legalnih tokova, ima za cilj izbegavanje propisanih fiskalnih i drugih obaveza prema državi”2. Pojavom sive ekonomije i njenim razvojem , državi izmiču značajni izvori budžetskih prihoda. Siva ekonomija, zbog toga, ne samo da ugrožava redovan priliv budžetskih sredstava, već ozbiljno ugrožava proizvodnju i regularni promet roba i usluga, zato što nelegalno konkuriše čitavoj registrovanoj legalnoj privredi. Tako siva ekonomija umanjuje i efikasnost ekonomske politike na nivou jedne države. Siva ekonomija nije problem samo u našoj državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori, već i u drugim zemljama u tranziciji, čak je ovaj fenomen prisutan i u razvojenim zemljama.

POJAM I FAKTORI POJAVE SIVE EKONOMIJE

Pod pojmom sive ekonomije (ekonomije u senci) u najširem smislu se podrazumeva svaka protivzakonita privredna aktivnost, usmerena u izbegavanju plaćanja poreza i drugih fiskalnih obaveza prema državi. Glavni razlozi za pojavu i širenje sive ekonomije jeste utaja u plaćanju javnih prihoda, odnosno izbegavanje ili kršenje propisa koji regulišu privredne transakcije.

Glavni uzroci i uslovi za pojavu sive ekonomije mogu se klasifikovati u tri grupe faktora:
1.Ekonomski faktori:
•finansijski problemi,
•visoki poreski nameti,
•verovatnoća otkrića (nada da utaja poreza nikad neće biti otkrivena),
•strogost sankcija,
•očekivani profit.
2.Psihološki faktori:
•neslaganje sa ciljevima i sredstvima ekonomske politike,
•stav prema riziku.
3.Faktori oportuniteta (mogućnosti)
•radno iskustvo u utaji,
•obrazovanje značajno za nalaženje posla i njegovo uspešno obavljanje izvan zakonske regulative.
Posmatrajući period od 1990. godine pa do danas, može se reći da su onovni faktori koji su delovali i koji deluju u pravcu širenja sive ekonomije i održavanja njenog visokog nivoa u Državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori sledeći:
1.nezaposlenost i nizak nivo životnog standarda,
2.neprilagođenost poreskog sistema,
3.nepoverenje građana u bankarski sistem,
4.teškoće u održavanju konvertibilnosti dinara i stalna bojaznost od inflacije,
5.neefikasnost državnih organa,
6.nestabilnost zakonodavne regulative,
7.nerazvijena svest o obavezi plaćanja državnih obaveza,
8.rat i ratne emigracije,
9.ekonomska blokada i hiperinflacija,
10.opadanje kredibiliteta državnih banaka.

OBLASTI POJAVE SIVE EKONOMIJE

Siva ekonomija se javlja u mnogim oblastima. Ona je praćena mnogobrojnim zloupotrebama i nezakonitim radnjama. Siva ekonomija je posebno izražena u sledećim oblastima:
•OBLAST PROMETA ROBA I USLUGA:
1.stavljanje u promet robe koja nije evidentirana,
2.nelegalan uvoz i izvoz,
3.formiranje dvojnih cena (jedna cena za prodaju na čekove a druga cena za prodaju u gotovom),
4.neažurno i nepotpuno vođenje poslovnih knjiga (za internu upotrebu stvarno stanje a za inspekciju posebno stanje koje je štimovano),
5.prodaja robe od strane građana bez dokaza o poreklu, plaćenoj carini, ikcizi i porezu na promet,
6.prodaja robe u komisionim radnjama bez odgovarajuće evidencije,
7.zadržavanje robe van prometa u očekivanju porasta cena i njihova prodaja na crno,
8.prodaja roe nižeg kvaliteta i bez garancije,
9.netržišno poslovanje,
10.besplatno korišćenje usluga.
•OBLAST PLATNOG PROMETA:
1.isplata zarada zaposlenih u gotovom novcu, koji ne potiče sa poslovnog računa,
2.korišćenje dnevnih pazara za nelegalne poslove,
3.odbijanje prijema čekova,
4.neregistrovan platni promet deviza i dinara,
5.prodaja za gotovinu bez evidentiranja i plaćanja poreza i doprinosa,
•OBLAST KREDITNO – MONETARNOG SISTEMA I BANKARSKOG POSLOVANJA:
1.neregistrovano unošenje i iznošenje deviza iz inostranstva i u inostranstvo,
2.šticovanje deviza,
3.odobravanje kredita uz nerealne i netržišne uslove,
4.davanje kredita van bankarskog sistema,
5.nezakonito međusobno kreditiranje građana i privrede,
6.nenamensko korišćenje potrošačkih kredita odobrenih građanima,
7.drugi oblici nelegalnih novčanih transakcija.
•OBLAST RADA I RADNIH ODNOSA:
1.zapošljavanje radnika na “crno”
2.bespravno obavljanje delatnosti,
3.drugi nezakoniti oblici radnog angažovanja pojedinaca.
•OBLAST GRAĐEVINARSTVA, STAMBENO – KOMUNALNE DELATNOSTI I PROMET NEPOKRETNOSTI:
1.špekulacije kod otkupa stanova,
2.bespravna gradnja,
3.prisvajanje zajedničkih prostorija za poslovne svrhe,
4.izdavanje stambenog i poslovnog prostora bez prijavljivanja,
5.špekulacije kod prometa nepokretnosti.
•OSTALE OBLASTI:
1.zloupotreba zadruga svih vrsta,