Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Kadrovi je zajednički naziv za stručno osposobljene nosioce i učesnike radnih procesa. Stručni profil kadrova i njihova kvalitativna i kvantitativna struktura u organizaciji uslovljeni su razvojem tehnologije u oblasti obrade materijala i obrade informacija u organizaciji. Od stepena razvoja tehnologije, odnosno od načina obrade materijala i informacija, zavisi i potrebna vrsta i stepen obrazovanosti i osposobljenosti kadrova. Ukoliko je ova obrada na višem nivou (ručna, mašinska, automatska ili kibernetska) ona zahteva odgovarajući viši stepen i kvalitet stručnih kvalifikacija radnika.

Proučavanje poslovne etike ima korene u filozofiji morala i stoga mnogi ovoj temi prilaze upoznajući filozofske teorije koje se odnose na nju. Šta je poslovna etika? Poslovna etika proučava primenu ličnih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzeća. To nije poseban moralni standard, već studija o tome kako poslovni kontekst postavnja svoje jedinstvene probleme pred moralnu ličnost koja deluje kao predstavnik tog sistema. Aristotel je definisao vrlinu kao stvar navike ili naučene sposobnosti izbora. Poslovna etika odražava navike i izbore koje čine direktori kada su posredi njihove aktivnosti i aktivnosti ostalih članova organizacije. Te aktivnosti i izbori su uobličeni u skladu sa sistemom moralnih vrednosti pojedinca, ali taj sistem je često izložen promeni prioriteta ili osetljivosti, kada dejstvuje u institucionalnom kontekstu oštrih ekonomskih prinuda i pritisaka i kao mogućnost za sticanje moći .

Poslovna etika zauzima posebno mesto u oblasti primenjene etike. Kao i njene srodnice u takvim oblastima kao što su medicina i pravo, i ona se sastoji od ni malo lake primene nekih vrlo opštih principa na neke specifične i često jedinstvene situacije i krize. Ali za razliku od njih, poslovna etika se odnosi na oblast ljudskih poduhvata, u kojoj stručnjaci uglavnom nemaju profesionalni status i za čije se motive, blago rečeno, misli da nisu nimalo uzvišeni. Pohlepa se često navodi kao jedini pokretač poslovnog života, a veći deo istorije poslovne etike, u skladu sa tim, ne odnosi se prema biznisu ni malo pohvalno. U jednom smislu, ovu istoriju možemo pratiti unazad sve do srednjeg veka i antičkog doba, gde su pored filosofskih i verskih napada na biznis, neki praktični mislioci, kao Ciceron, pažljivo obrađivali pitanje poštenja i uobičajenim poslovnim transakcijama.

Predmet poslovne etike, kakva se trenutno upražnjava, nije mnogo stariji od jedne decenije. Samo pre deset godina, ovaj predmet je bio nevešt amalgam pregleda etičkih teorija, nekoliko opštih razmatranja o poštenju kapitalizma i određeni broj već standardnih poslovnih slučajeva – uglavnom beščašća, skandala i nevolja, koji su svet korporacija prikazivali u njegovom najgorem i najneodgovornijem vidu. Poslovna etika je tema bez akreditiva u glavnim tokovima filosofije, bez sopstvenog pojmovnog sadržaja .

Dakle, predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima, njihov sadržaj se izražava sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju, a njihov cilj je da se svi učesnici u poslovnim procesima obavežu na etičko ponašanje.

Kada se osnovi novo preduzeće ulaganjem kapitala ili odlukom osnovača ili kada je planiranjem kadrova utvrdjeno da treba primiti još ljudi, dolazi do selekcije kadrova.
U uslovima nezakposlenosti i velikog pritiska ka racionalizacije proizvodnje kao posledica uvodjenja tržišne privrede i sve veće konkurencije koja prouzrokuje podizanje produktivnosti rada, od ključnog je značaja zajkposliti u prduzeće najbolje kadrove.
U tom procesu ¨otežavajuću¨ okolnost predstavlja uticaj službi za zapošljavanje sa ¨listama čekanja¨ koje, praktički u izvesnoj meri dovode u pitanje proces profesionalne selekcije. Nisu svi kandidati podjednako sposobni za vršenje poslova zadataka. Treba izabrati, Kako izabrati medju onima koji ispunjavaju uslove – stvarno najbolje.
Veliki broj veoma značajnih podataka o kadrovima dobija se testiranjem, koje ima posebnu primenu u procesu profesionalnog savetovanja, tj. profesionalne orjentacije i profesionalne selekcije.
Pristalice testiranja ukazuju na nepouzdanost intervjua za predviđanje rezultata i ističu veću preciznost i objektivnost podataka dobijenih putem testiranja.
Testovi se mogu posmatrati kao nešto što daje kredibilitet odlukama prilikom selekcije. Protivnici testova ne vole objektivnost koju testovi podrazumevaju, ili imaju poteškoće sa uklapanjem rezltata testova u ostale dobijene rezltate.

Mašine ubrzano potiskuju živi ljudski rad, tako da se ljudski rad sve više usmerava u pravcu pripreme, kontrole i održavanja sredstava za rad, a manje na ulaganje neposrednog fizičkog napora.

U skladu sa promenama tehnologije pristupa se planskom osposobljavanju postojećih i stvaranju i obezbeđivanju novih kadrova, koji će biti u stanju da prate brzi razvoj savremene tehnike i tehnologije, kao i razvoj ekonomskih odnosa.