Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Finansijski sistem je jedan od sistema koji čini jednu ekonomiju, a koji se bavi štednjom i investicijama. Finansijska tržišta su deo ekonomskog sistema i njihova osnovna uloga je usmeravanje novca od onih koji štede i imaju višak novca ka potrošačima koji ga nemaju dovoljno. Ovo preusmeravanje novca povećava ekonomsko blagostanje celog društva stoga što prenosi kapital iz poseda onih koji nemaju zadovoljavajuće poslovne i investicione mogućnosti u posed onih koji ihimaju, tako povećavajući efikasnost ekonomije.
Finansijska tržištа mogu se klasifikovati na dužnička i vlasnička tržišta, primarna i sekundarna, novčana i kapitalska i na berzanska i neposredna.
Osnovni finansijski instrumenti su akcije, državne, municipalne i korporativne obveznice, blagajnički zapisi, hipoteke, varanti, fjučersi, komercijalni zapisi i slično. Po roku dospeća dele se na novčane hartije (kraći od godine dana) i kapitalne hartije (duži od godine dana).
Finansijski posrednici su finansijske institucije koje prikupljaju sredstva preuzimajući obaveze prema poveriocima i koje plasiraju ta sredstva kupujući imovinu, odnosno dajući zajmove. Finansiranje institucije vrše korisnu funkciju stoga što smanjuju transakcione troškove i umanjuju probleme koje stvaraju negativna selekcija i moralni hazard.
Osnovni i finansijski posrednici pripadaju trima kategorijama: 1. banke (komercijalne banke, štedne zadruge i slično), 2. ugovorne štedne institucije (osiguravajuće organizacije, penzijski fondovi itd) i 3. investicioni posrednici (investicioni fondovi, finansijske kompanije, uzajamni fondovi itd).
Država reguliše finansijska tržišta iz tri razloga: da uveća raspoložive informacije za investitore, da obezbedi zdravlje finansijskog sistema i da unapredi kontrolu nad monetarnom politikom. U tom cilju oslanja se na propise o otkrivanju informacija, ograničenjima ko može da osnuje finansijskog posrednika, ograničenjima kakvu imovinu može posedovati finansijski posrednik, obezbeđenje sigurnosti depozita, obavezne rezerve itd...

FINANSIJSKO TRŽIŠTE I NJEGOVA MORFOLOGIJA

Tržište je institucionalno uređen ambijent u kome se odvija proces razmene dobara i usluga. Institucionalna uređenost znači da su na njemu definisana pravila igre po kojima se odvijaju procesi razmene. Tržišta kao mehanizma koordinacije ekonomske aktivnosti ima sledeće osnovne funkcije: informativnu, alokativnu, distributivnu i selektivnu.

Finansijsko tržište se posmatra kao organizovani prostor sa svim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje , tačno određeno vreme, pravila i uzanse kupoprodaje na kome se organizovano susreću ponuda i tražnja finansijskih sredstava i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira njihova cena.

Značaj finansijskih tržišta

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata tržišne privrede.
Finansijska tržišta su deo ekonomskog sistema. Na njih vrše uticaj promene na tržištu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takođe, finansijska tržišta vrše povratni uticaj na tržište proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih tržišta povećava se ponuda finansijskih instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog valorizovanja.
Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije.

Funkcija povezivanja

Finansijska tržišta, kao organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima finansijskih instrumenata, omogućavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju finansijska sredstava, i štednih subjekata, koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava.

Alokativna funkcija

Finansijska tržišta omogućavaju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava,usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju.

Funkcija razvoja

Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju, jer dovode do povećanja mobilnosti finansijskih sredstava.

Funkcija efikasnosti

Preko finansijskih tržišta omogućava se efikasno korišćenje finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije, čime se obezbeđuje efikasnije poslovanje u privredi.

Funkcija određivanja cene finansijskih sredstava

Na osnovu finansijskih tržišta se određuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene korišćenja finansijskih sredstava.