Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Ako pogledamo malo striktnije, inovacija se može definisati kao proces konvertovanja novih ideja u komercijalni uspeh na tržištu. Ovom definicijom je obuhvaćena jedna vrlo važno osobina inovacije. Naime, inovacija nije samo generisanje novih ideja, već njihovo komerciajlno eksploatisanje.

Preciznije definisano, (uspešna) inovacija je proces u kome se nove ideje transformišu, kroz ekonomsku aktivnost, u održivi rezultat koji kreira (ima) vrednost. Ovde dve reči treba posebno naglasiti: proces - inovacija je proces, a ne samo ideja; inovacija je ostvarena tek kada je ideja transformisana u izlaz (rezultal) koji ima vrednost. Druga ključna reč je održivost. Koncept održivost je u ovom slučaju gotovo sinonim konceptu integracije, jer održivost zahteva integraciju sa onima koji u inovaciji prepoznaju vrednost, sa kupcima/korisnicima, sa tržištem i podrazumeva rigorozno i konstantno merenje (Livingston, 2000).

Na kraju, možemo ponuditi kraću definiciju (Gurr, 2001): inovacija je primenjena ideja koja stvara korist (An Idea - Applied - To Create Benefit.).

INOVACIJE PROCESA INTERNACIONALIZACIJE POSLOVANJA KOMPANIJA

Teorija inovacija je vezana za hipotezu da se ulazak na inostrano tržište može posmatrati kao jedan inovativni proces u firmi.

U slučaju kriterijuma izbora najpovoljnijeg tržišta značajna je i Linderova teorija, koja govori da će se složeniji proizvodi, koji su već afirmisani na domaćem tržištu, izvoziti u one zemlje koje se nalaze na većem stupnju tehnološkog razvoja.

Pristup upsalske škole – po kome se najpre izvozi u psihološku najbližu zemlju, a zatim se izvoz progresivno širi u zemlje koje su psihološki sve više udaljene. Pri tome se psihološka distanca definiše kao skup faktora koji ograničavaju tokove informacija sa tržišta na tržište (npr. Razlike u jeziku, poslovnoj praksi, kulturi, industrijskom razvoju).

Weidersheim - Paul i drugi autori identifikuju nekoliko mehanizama koji pokreću izvoz. Oni su klasifikovani prema tome da li potiču interno - iz firme, eksterno - izvan firme ili lično - od strane donosioca odluke.

Nekoliko faktora utiče na odluku da li da se preduzeće uključi u međunarodno poslovanje (slika 1.). Najpre se mora ispitati da li postoji tražnja na inostranim tržištima za proizvodima ili uslugama koje preduzeće prodaje. Istraživanje tržišta ili prisustvo konkurenata na inostranim tržištima mogu ukazati na postojanje međunarodne tražnje za proizvodima preduzeća. U tom slučaju menadžeri moraju da razmotre kako da se proizvod prilagodi da bi zadovoljio specifične zahteve inostranih kupaca. Takođe je potrebno proceniti da li je inostrana poslovna klima pogodna za uvoz i da li firma ima ili može da stekne neophodne veštine i znanja da se uključi u međunarodno poslovanje.