Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Predmet i cilj ovog rada jeste ispitivanje svih mogućnosti za odobravanje kredita preduzećima od strane banaka. Da bih pojasnila problematiku ovog istrazivanja, najpre ću objasniti značenje pojma kredit i navesti vrste kredite prema nizu kriterijuma.
Zatim ću ispitati koje su to mogućnosti korišćenja kredita od strane preduzeća, i mogućnosti banaka u Srbiji da odobravaju kredite, gde ću navesti konkretne primere banaka i njihovu ponudu, kao i proceduru kreditiranja, počev od navodjenja opštih uslova za odobravanja kredita, kriterijuma kreditne sposobnosti klijenta, postupka odobravanja i korišćenja kredita, podnošenja zahteva za kredit, razmatranja i obrade kreditnog zahteva i sprovodjenja odluke o kreditnom poslu.

Izraz kredit potiče od latinske reči creditum, što znači kredit ili zajam, odnosno od reči credo, credere što znači verovati. Sigurno je u svim fazama evolucije kreditnog posla poverenje predstavljalo značajan faktor prilikom pozajmljivanja sredstava. I danas poverenje igra nezaobilaznu ulogu prilikom odobravanja sredstava dužnilku,medjutim to jeste nužan ali ne I dovoljan uslov. Kredit je postao masovan bankarski proizvod, orjentisan na široku grupu preduzeća, klijenata banke. Kredit u savremenim uslovima predstavlja multisvrsni bankarski posao I jedan od najznačajnih instrumenata u oblasti politike plasmana banke.
Kredit je za banku kao poverioca dužničko poverilački posao, gde banka kao poverilac upošljava raspoloživi deo slobodnih novčanih sredstava, pri čemu koristi odredjene forme obligacionih normi, uzima odredjeni oblik ličnog ili realnog jemstva koje je dužnik dužan da prezentira banci, kako bi banka kao poverilac bila sigurna da će dužnik uredno i na vreme izvršiti svoje obaveze prema poveriocu. Sam kreditni zahtev dužnika mora biti na odgovarajući način dokumentovan i ekonomski obrazložen u pogledu svrhe za koju će dužnik traženi novac iskoristiti.
Kredit se u privrednom životu može razvrstati prema nizu kriterijuma. Prema obliku u kom se daje, kredit se može podeliti na: naturalni, komercijalni i novčani kredit. Naturalni kredit, tj. kredit u realnim dobrima (žitu, stoci,itd.) se daje i vraća u naturi. Komercijalni kredit se daje u robi a vraća u novcu: uglavnom se praktikuje izmedju preduzeća. Dok organizovani kredit danas isključivo koristi novčani oblik, tj. daje se i vraća u novcu. Prema upotrebi krediti se dele na proizvodjačke i potrošačke. Potrošački se zaključuje u cilju jačanja potrošačke moći dužnika, a proizvodjački da bi neposredno podigao proizvodnu moć. I on se dalje deli na dve vrste: na obrtni i investicioni.
Sa gledišta trajanja, krediti se dele na tri kategorije: a) kratkoročni, b) srednjoročni i c) dugoročni.U kratkoročne kredite ubrajaju se svi krediti koji traju od jednog dana do dve godine. Srednjoročni krediti su oni koji dospevaju u roku od dve do deset godina, a dugoročni čiji rok dospeća prelazi deset godina. Sa gledišta plaćanja kamate dele se na kamatne i beskamatne. Sa gledišta uslov otplate razlikuju se celi, obročni i amortizacioni krediti. Za statističke svrhe važna je podela na odobren i iskorišćen planski, neplanski i nadplanski kredit.
Najčešće se, sa stanovišta klasifikacije sreću se sledeći nazivi kredita:
•Eskontni i reeskontni krediti
•Akceptni krediti
•Avalni ili kaucioni krediti
•Konto-korentni krediti
•Lombardni kredit
•Hipotekarni kredit

Eskontni kredit banka odobrava na osnovu meničnog jemstva, što znači da je eskontni kredit u suštini menični kredit. Pod akceptnim kreditom se podrazumeva kredit u okviru koga je banka spremna da akceptira menice koje na nju trasira korisnik akceptonog kredita. Prema tome, u okviru ovog kredita – koji se naziva i kreditom za trasiranje- banka na stavlja na raspolaganje novčana sredstva, vać samo svoj poslovni ugled i kreditnu sposobnost. Avalni ili kaucioni kredit ne ulazi u kategoriju tzv.novčanih kredita, već u kategoriju za preuzimanje obaveza, što znači da banka pri tome ne stavlja korisniku ovog kredita na raspolaganje nikakva novčana sredstva, već se samo indirektno obavezuje za njegov račun. Konto-korentni je ranije bio uobičajeni oblik kredita koji poslovne banke odobravaju preduzećima. Ovaj kredit obično proizilazi iz dva ustaljena poslovna odnosa izmedju dve privredne organizacije ili banke.Usled toga, pojavljuje se potreba da po obavljanju svakog pojedinog posla jedna drugoj moraju da vrše plaćanje, odnosno naplate. Hipotekarni kredit je oblik dugoročnog kredita koji banka odobrava korisniku uz uslov zaloge njene nepokretne imovine. Za razliku od hipotekarnog kredita , lombardni kredit je oblik kratkoročnog bankarskog posla; zalog takvog kredita čine pokretne stvari, uglavnom veće vrednosti, kao što su hartije od vrednosti, dragocenosti i dr.

Mogućnost korišćenja kredita od strane preduzeća

Za dobijanje kredita pod najpovoljnijim uslovima, preduzeće bira odredjenu banku, bez obzira na to da li je njen akcionar ili ne. Štaviše, preduzeće može zasnivati kreditni odnos sa više banaka, a pogotovo sa tzv. specijalizovanim bankama (npr. sa bankama posebno ovlašćenim za devizno poslovanje).
Razume se da sa svoje strane banka mora da bude predostrožna i da vodi računa o vrsti i karakteru plasmana svojih sredstava, jer je i ona istovremeno u odredjenim obavezama prema akcionarima. Bolje rečeno, ona mora da vodi računa o solventnosti korisnika kredita4’, da bi na adekvatan način postigla “obezbedjanje kredita”, koji odobrava.

Mogućnosti banaka u Srbiji da odobravaju kredite

CONTINENTAL BANKA
Krediti za mala i srednja preduzeća

Ko može da koristi kredit:
Kredite, prvenstveno, mogu da koriste preduzeća koja zadovoljavaju sledeće kriterijume:
•da broj zaposlenih ne prelazi maksimalan broj za mala i srednja preduzeća po zakonima u Republici Srbiji
•da je preduzeće registrovano i da posluje na teritoriji Republike Srbije
•da je preduzeće sa većinskim privatnim kapitalom
•da preduzeće aktivno posluje najmanje tri godine, uz dobit u poslovanju iskazanu u poslednja dva finansijska izveštaja
•kredit je dostupan i trgovinama, apotekama, zdravstvenim i stomatološkim ordinacijama, maloprodajama i primarnim poljoprivrednim proizvodacima
•da ima poslovni račun kod Continental banke
Namena kredita:
Krediti se odobravaju za sledeće namene:
•nabavka opreme
•finansiranje nabavke sirovina i repromaterijala
•nabavka fiskalnih kasa
•za potrebe klijenata nastale uvodenjem poreza na dodatu vrednost (PDV) od 01.01.2004.
•i za druge namene koje proceni Banka
Iznos kredita:
od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara
Nacin realizacije kredita: Uplatom na tekući račun klijenta ili direktnom uplatom po profakturi
Rok otplate:
6, 12 ili 18 meseci