Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

O svetskoj odnosno globalno ekonomskoj krizi se krajem protekle godine uveliko govorilo da bi njene posledice počele da se osećaju već početkom 2009. godine.
Direktne posledice globalne ekonomske krize se odnose na:
- masovna otpuštanja radnika u čitavom svetu
- proces recesije se uveliko odvija
- smanjen priliv kapitala naročito u nerazvijenim zemljama
- mnoge međunarodne kompanije su bankrotirale
- velike oscilacije na svim svetskim berzama
- velike turbulencije na tržištima nekretnina i dr.
Po mnogim autorima, ekonomistima, bankarima ovo su samo počeci onoga što se dešavati u narednom periodu.
Predmet ovog rada, biće masovna otpuštanja radnika kao posledica globalne ekonomske krize.

Masovna otpuštanja radnika kao posledica globalne ekonomske krize

Društva pune zaposlenosti, koja su se rađala nakon Drugog svetskog rata, počela su da se transformišu već sredinom devedesetih godina prošlog veka, da bi današnja kriza na velika vrata uvela jedan potpuno nov fenomen - minimalnu zaposlenost
U razvijenom svetu je u vreme velike naftne krize, 1974. godine, bilo približno 18 miliona nezaposlenih. To je istovremeno bilo i vreme postepenog prestanka funkcionisanja posleratne države blagostanja i politike pune zaposlenosti.
Dve decenije kasnije, 1994. godine, broj nezaposlenih dostigao je brojku od 34 miliona. Reč je o periodu izgradnje neoliberalnog i razgradnje socijalnog kapitalizma, da bi predviđanja međunarodne organizacije za rada, dostigla cifru od 51 miliona ljudi koji će u 2009. godine izgubiti posao usled globalne ekonomske krize.
Međutim, to nije definitivna brojka ali je svakako brojka koja uteruje strah u kosti zaposlenima širom sveta, budući da se cunami otkaza još formira na globalnom planu.
U uslovima globalne ekonomske krize svedoci smo nastanka društva pune nezaposlenosti.
Naime, nakon završetka Drugog svetskog rata zapadna društva su težila realizovanju ideala politike pune zaposlenosti. To je značilo da se nezaposlenost mogla tolerisati u granicama između tri i pet odsto na teritoriji jedne zemlje. Današnja ekonomska kriza, međutim, pokazuje suprotne tendencije.
Postavalja se pitanje šta je dovelo do nastanka globalne ekonomske krize a time do masovnih otpuštanja radnika?
Više je uzročnika, naravno. Glavni uzročnik je ukidanje zlatne podloge za dolar koja se desila 1971. godine ali se smatra da su za nastanak krize sledeći podaci su krucijalni. 83% američke ekonomije čine usluge. 120 hiljada milijardi dolara je ukupan američki dug. Dug građana po karticama je 5 hiljada milijardi dolara. Po hipotekarnim kreditima duguju 15 hiljada milijardi dolara. Najveća poslastica je sama činjenica da je Sistem federalnih rezervi SAD (centralna banka) privatno vlasništvo 13 porodica koje dolar štampaju i uz prigodnu kamatu ga pozajmljuju američkom Ministarstvu finansija. Da li to znači da je dolar privatna novčanica? Slobodno se može tako reći. Najveća ekonomija na svetu (još uvek) napravi 1000 dolara, a potroši 10 000. Kako se pravi ralika? Štampanjem, naravno tzv. balon ekonomija. Svaki balon ima, na našu veliku žalost, samo jednu jedinu karakteristiku – neodrživost odnosno pucanje ili izduvavanje je neminovno.

Lavina se dugo valjala. Akcija spasavanja je bila uspešna nekoliko puta. 1989. godine je bum mobilne telefonije i dinamično PC tržište bilo dovoljno da upumpa svežu krv. To je trajalo neko vreme. 2001. godine je za nekoliko dana propao energetski gigant Enron. To je bio signal da se nešto mora menjati. Alen Grinšpen, guverner uvodi tzv. hipotekarne kredite. 2002. godine je napravljeno 2 miliona kuća. 2003. godine takođe. 2005. godine sve staje. 2006. godine kreću turbulencije. 9. avgusta 2007. se dešava krah. Balon se izduvava. Vrednost kuća se vraća na realnu vrednost. Ljudi više ne mogu da plaćaju rate i izlaze iz kuća. 2008. godine se kriza prenosi u finansijski sektor, odakle se anomalije prelivaju u ekonomiju i realni sektor koji nije u stanju da izdrži ogroman pad potrošnje. Sistem počinje da puca po svim svojim šavovima i uslovljava globalnu ekonomsku krizu.
U globalnoj ekonomskoj krizi niko nije ostao nedodirljiv pa ni velike svetske kompanije. One među prvima preduzimaju mere za smanjenje troškova i obima proizvodnje time i masovna otpuštanja radnika.
Radna snaga i briga o njoj, je svesno marginalizovana. Neke od najvećih svetskih kompanija su već krenule sa talasima masovnih otpuštanja radnika a neke najavljuju otpuštanja.
Među onima koje su već otpustile radnike su:
- Siti group - 50.000 radnika, što je najveće masovno otpuštanje u SAD još od 1993. godine
- IBM - 60.000 zaposlenih
- Dojče banka – 900 zaposlenih – što predstavlja svojevrstan presedan unutar svetskog bankarskog sistema.
Kompanjie koje najavljuju dalja otpuštanja radnika su:
- Filips – otpuštanje 6.000 radnika
- Soni – otpuštanje 16.000 radnika što čini 10% njegove ukupne radne snage
- gigant u proizvodnje čelika Korus – otpuštanje 3.500 radnika ( 2.500 samo u Velikoj Britaniji)
- Volstrit – otpuštanje 35 do 40.000 radnika
- holandski bankarski kolos ING – otpuštanje 7.000 radnika
- Motorola – otpuštanje umesto 3.000, 4.000 radnika
- IBM – otpuštanje 16.000 radnika
- NEC – otpuštanje 20.000 radnika
- Boing – otpuštanje 10.000 radnika
- TDK – otpuštanje 8.000 radnika
- HP – otpuštanje 24.600 radnika
- BT – otpuštanje 10.000 radnika
- City bank – otpuštanje 10.000 radnika
- američka pošta – otpuštanje 40.000 radnika
- nemačka pošta – otpuštanje 9.500 radnika.