Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Da biste uspešno upravljali zalihama u preduzeću potrebno je
angažovanje različitih nivoa menadžerskog odlučivanja.
Jer zalihe predstavljaju značajan faktor uspešnosti svake organizacije i svakog preduzeća.A inače ako imamo previli broj zaliha to je opasno po preduzeće,jer nemamo okret novca i dolazi do blokade.
Još u davna vremena su ljudi osiguravali svoje zalihe i skladištili ih za makar neki mesec dana u napred i čak za sledeću godinu kako bi iz raznih razloga koji bi se mogli odraziti negativno na njih imali osnovne potrepštine.
Sistemi proizvodnje i distribucije u svakom trenutku drže značajan obim zaliha koje su neophodne, pre svega, za uravnoteženje proizvodnje i potrošnje tokom određenog vremenskog perioda. U upravljanju
zalihama firme, na svakom nivou marketinških kanala, žele da obezbede potrebni nivo raspoloživosti proizvoda, sa što manjim obimom zaliha. Od brojnih upravljačkih odluka o asortimanu i zalihama koje firme donose, posebno su značajne one koje se tiču prostornog razmeštaja zaliha, jer te odluke imaju snažan uticaj kako na visinu troškova skladištenja, tako i na brzinu kojom zalihe mogu biti upotrebljene za zadovoljavanje potražnje.

Osnovni procesi u podsistemu nabavke

Proces snabdevanja treba posmatrati kao dva podprocesa: podproces nabavke i podproces obezbeđenje proizvodnih procesa potrebnim resursima (snabdevanje u užem smislu reči).
U prvom se definišu osnovne politike i planovi, vrši izbor dobavljača i definišu cene, a u drugom se odvija programiranje i manipulacija.
Cilj nabavke je obezbeženje svih potrebnih resursa za proizvodnju roba ili usluga.
Podistem snabdevanja često se označava i kao rukovanje materijalom i alatom, što znači da u osnovi obuhvata i aktivnosti nternog transporta i skladištenja.
Osnovi procesi u podsistemu snabdevanja su:
Realizacija ugovora sa dobavljačima
Dinamičko optimalno planiranje nabavke
Operativno optimalno planiranje nabavke
Projektovanje tehnologije skladištenja proizvoda
Prijem zahteva za nabavku
Upravljanje zalihama
Prijem i skaldištenje proizvoda
Izdavanje proizvoda
Likvidiranje ispostavljenih faktura
Vođenje postupka reklamacija
Organizovanje i relaizacije spoljšnjeg transporta
Organizovanje i realizacija unutrašnjeg transporta
Organizacija skladišta i toka materijala i alata u procesu proizovdnje
Racionalizacija transport i skladištenja

Upravljanje zalihama

Modeli upravljanja zalihama

Proces proizvodnje može s eposmatrati kao uzastopni niz zaliha, pod uslovom da se i sama proizvodnja posmata kao zaliha, ili kao niz:
zaliha – proizvodnja – zaliha –proizvodnja –zaliha
Zato se u razmatranju upravljanja procesom proizovdnje posebno i analizira aspekt upravljanja zalihama
Model zaliha se može definisati sledećim slementima:
Nivo zaliha u nultom periodu So
Intenzitet ulaza u bayu f1(t)
Intenzitet izlaza iz baze f2(t)
Nivo zaliha se može izraziti kao:

Postojanje zaliha je neminovnost, potreba koja izaziva troškove. Sa aspekta obezebđenja procesa proizvodnje potrebne su što veće zalihe, a sa aspekta troškova zaliha treba da budu što manje.
Zadatak upravljanja zalihama je rešavanje ove suprotnosti.
Zalihe se mogu klasifikovati po sledećim obeležjima:
Topologiji
Ponašanju u vremenu i određenosti
U topološkom smislu zalihe se mogu predstaviti u vidu mreže u čijem se vrhu (čvoru) nalazi baza zaliha, a u grafu kanal ulaza, odnosno izlaza. Topološki zalihe mogu biti sa: a) Jedinačnom bazom b) Uzastoponom bazom c) Paralelnim bazama
Idealan slučaj poanšanja sistema je da se ulaz u zalihe izvede u isto vreme kada i izlaz, tako da baza postane protočna i sadrži samo svoju optimalnu količinu.
Do količina preko kojih se upravlja zalihama dolazi se na dva načina:
Održavanjem optimalnog nivoa zaliha u bazi i
Izračunavanjem optimalne količine narudžbine.

Klasifikacija zaliha

Prema ponašanju u vremenu zalihe mogu biti:
Statičke i
Dinamičke
Prema određenosti zalihe mogu biti:
Determinističke, kada su parametri zaliha određeni i
Stohastičke, kada su parametrin zaliha neodređeni

Model upravljanja zalihama

Uopštene aktivnosti upravljanja zalihama mogu se svrstati u tri grupe i to aktivnosti:
Formiranja baze podataka o zalihama,
Planiranja potreba i
Kontrole zaliha i upravljanja ulazima.
Model i upravljanje zalihama zavisi od velikog broja faktora. Najznačajniji su:
Složenost proizvoda,
Tip proizvodnje i
Vrsta materijala na zalihama.

Zalihe

Zalihe su materijali i predmeti koji se koriste za obradu i/ili prodaju.
Prema vrsti proizvoda i mestu u proizvodnom ciklusu dele se na:
Zalihe materijala,
Zalihe poluproizvoda (podsklopova) od dobavljača,
Međufazne zalihe (zalihe u procesu proizvodnje)
Zalihe finalnih, gotovih, proizovda,
Zalihe rezervnih delova i
Zalihe pomoćno-potrošnog materijala

Troškovi zaliha

Troškove naručivanja – dobijaju se iz jedinične cene nabavke, ako se proizvodi obezbeđuju iz okruženja ili jediničnih troškova proizvodnje, ako se proizvodi transformiču u preduzeću.
Troškove pripreme mašine/naloga
Troškove držanja zaliha (Uključuju troškove kapitala, taksi na držanje zaliha, osiguranja, manipulacije zalihama, skladišta, rastura, zastarevanja i kvarenja)
Gubitak usled nedostajućih zaliha - nastaju usled poremećaja u preduzeću ili okruženju koji rezultiraju kroz zastoje u proizvodnji.

Osnovni podaci za upravljanje zalihama

Osnovni podaci o proizvodu
Osnovni podaci o dobavljaču koji snabdeva skladište zaliha
Cene proizvoda
Nabavna grana
Količina ulaza
Prethodno stanje zaliha
Količina izlaza
Troškovi držanja zaliha
Vreme nabavke
Stok min i max
Tražena optimalna količina zaliha
Suma ulaza u bazu
Suma izlaza iz baze
Vreme prijema materijala
Potrebe u nekom periodu
Tražnja u minulom periodu
Koeficijent predviđanja

Kao zaključak moje teme seminarskog rada treba naglasiti da je organizovanostu u preduzećima jedna bitna stavka koja doprinosi uspehu preduzeća i organizacije pojedine,u čemu je dobrobit i u upravljanju zalihama kako bi se sačuvali proizvodi ,polugotovi ili gotovi,i naravno u granicama dozvoljenosti zaliha jer kao što sam naveo nije poželjno skladištenje viška jer dolazi do smanjenja obrta novca.
Ali problem upravljanja zalihama dolazi od ekonomskog problema pre svega koji treba da se reši u našoj državi.
Upravljanje zalihama je nešto o čemu treba da razmišljaju svi zaposleni koji su angažovani u procesu nabavke, proizvodnje i prodaje robe.