Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

До недавно међународним сукобима су управљали политички и идеолошки интереси, али бројни аналитичари сматрају да ће ратови будућности бити вођени због жеље за поседовањем и контролом над виталним економским добрима – посебно ресурсима потребним за функционисање модерног индустријског друштва, као што је то нафта.
За само једну кап нафте, коју потрошимо у секунди, потребно је да прођу милиони година да се створи у природи. То нас само подсећа да извори ''црног злата'' на планети нису бесконачни . Стручњаци указују да светске резерве нафте износе 1.000 милијарди барела. Дневно се у свету произведе 75 милиона барела, што значи да можемо да будемо безбрижни још најмање око 40 година када је у питању снабдевање нафтом. Међународна агенција за енергију прогнозира да ће потражња за нафтом до 2030.године, снажно порасти на 120 милиона барела. Очекује се да ће због тога и цене ићи узлазном путањом. Што нафта буде скупља то ће атрактивнија постајати експлоатација неконвенционалних залиха нафте – уљаних шкриљаца и битумена. Осим тога, како цена нафте буде расла тако ће се потрошачи енергије поново окренути енергентима за које су већ почели да мисле да на њих могу да забораве. Али свет би могао да се окрене и ка новим изворима енергије, пре свега нуклеарној. У том случају земље са залихама уранијума ће постати веома атрактивне,а то су Аустралија, Казахстан, Канада, Јужна Африка, Намибија, Бразил, Русија, САД, Узбекистан и Кина.
Међутим, неки експерти сматрају да ће резерве нафте потрајати нешто дуже од 40 година јер је технологија у проналажењу нових извора много напредовала у последње три деценије. Сматра се да ће нова велика открића нафте првенствено бити везана за Русију, Азербејџан и Анголу, а тиме ће и опасти интересовање за налазишта у Персијском заливу.
О значају '''црног злата'' не треба посебно ни говорити ако се зна да више од 90% транспорта на свету зависи од нафте. Нафта има изузетан геополитички значај, главни је артикал морског превоза и међународне трговине, а утиче и на размештај индустријске производње. Нафта има битан војностратегијски значај због чега је у прошлости често била узрок конфликата у свету. Јапански напад на Perl Harbor 1941. године и увлачење САД у Други светски рат уследио је пошто је Вашингтон ограничио извоз нафте земљи ''излазећег сунца'' после инвазије на Кину. Токио је због тога извршио инвазију индонежанских острва. У новијој историји битно је истаћи сукобе између Ирака и Ирана, затим инвазију Ирака на Кувајт, као и учествовање Америке и њених европских коалиционих партнера у тим сукобима.
Од 30 највећих лежишта на свету 20 се налази на Блиском Истоку, највећа расположивост нафте је у тзв. неразвијеним земљама. Ова лежишта се карактеришу необично великом издашношћу. Када се уз то додају и мање дубине на којима се налази нафта добијамо трошкове по неколико пута ниже него у другим подручјима.
Иако је нафта данас доста скупља него пре тридесетак година њу је још увек исплатљивије користити него експлоатисати угаљ.

Размештај нафтних лежишта: Персијски залив

Најбогатија нафтоносна поља на свету налазе се у четири велика региона:

1.Регион Персијског залива који обухвата нафтна поља Саудијске Арабије, Кувајта, Ирака, Ирана, Уједињених Арапских Емирата (у овом подручју се налази 64% светских резерви нафте, а чак 30% у Саудијској Арабији)
2.Регион Мексичког залива и Карипског мора који обухвата Тексас и Луизијану, заливску низију у Мексику и нафтоносна поља Венецуеле и Колумбије.
3.Нафтоносни терени ЗНД у региону Каспијског језера, простор од Волге до Урала и терен западног Сибира
4.Регион Сахаре (који је последњи откривен, 50-их година XX-oг века); обухвата лежишта Либије, Алжира и регион делте реке Нигера.

Персијски залив – је реч грчког порекла и користи се од најстаријих времена; а од 1960.године, када започиње развој многих арапских земаља у употреби је и назив
Арапски залив. Често се каже и само – Залив (енг. Gulf).
Воде Персијског залива обухватају око 233.000 квадратних километара. На истоку, залив је повезан са Арапским морем и заливом Омана; а на западу са делтом реке Шат ел Араб која настаје спајањем река Еуфрат и Тигар. На полуострву Саудијске обале Персијског залива, од југоистока ка северозападу налазе се државе УАЕ, Саудијска Арабија и Катар. На острву у Персијском заливу лоцирана је држава Бахреин. На северозападу су Кувајт и Ирак,а на северу Иран.
На територији Персијског залива налази се око 674 милијарди барела нафтних резерви, што чини око 2/3 укупних светских резерви. Један барел је уствари буре од 168 литара нафте. Крајем 2002.године на територији земаља Персијског Залива налазило се око 32% укупних светских производних нафтних капацитета. 2002.године земље Персијског залива су извозиле око 15.5 милиона барела нафте дневно; и то: Саудијска Арабија 7 милиона (45% од укупног извоза), Иран 2.3 милиона (15%), УАЕ 2.1 милиона (13%), Кувајт 1.7 милиона (11%), Ирак 1.6 милиона (10%), Катар 0.8 милиона (5%)и Бахреин 0.01 (0.1%) милиона барела нафте дневно. Предвиђа се да ће 2010.године производња нафте у Персијском Заливу износити 30.7 милиона барела дневно; а 2020.године чак 42.9 милиона барела дневно.
На основу овога може се видети да највеће богатство овог дела света представља управо нафта, због чега Персијски залив има веома значајну стратешку позицију у свету. Огромне залихе нафте доводе до константне тензије у региону, због чега је Персијски залив често био узрок ратних сукоба; најпре у Иранско-Ирачком рату од 1980.године до 1988.године. А затим и 1991.године Заливски рат и последњи рат 2003.године. У току ових ратова, дошло је до великог загађења воде Персијског залива услед бројних изливања нафте.