Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Циљ овог рада је да се дефинишу термини јавни сектор и фискална економија, да видимо шта они представљају и како функционишу у оквиру државе.
Област јавних, односно државних финансија обухвата четири веће целине. То су: јавни расходи; јавни приходи; буџет и њему сличне финансијске институције; и финансијско изравнање.
Јавне (државне) расходе чини трошење материјалних средстава ради задовољења јавних потреба помоћу новца, односно јавни расходи су издаци које држава чини у јавном интересу задовољења јавних потреба.
Јавни (државни) приходи су средства којима држава финансира различите врсте јавних потреба, односно јавних (државних) расхода. Они чине, по правилу и најчешће, део новостворене вредности будући да се најчешће прикупљају (наплаћују) из извора који се економски обнављају. Базична њихова подела је на:
- деривативне (јавноправне) јавне приходе до којих држава долази на основу свога империјума, вршећи прерасподелу националног дохотка на основу пореских закона
- оригинарне (приватноправне) јавне приходе које држава остварује својом пословном активношћу.
Буџет представља годишњи рачунско-правни акт који усваја народна скупштина (парламент) и који садржи јавне расходе и јавне приходе. Слични њему су финансијски планови организација обавезног социјалног осигурања. Осим наведених, могу постојати и неке друге, специфичне и ad hoc установљене, финансијске институције.
Финансијско изравнање представља разрешавање проблема расподеле јавних прихода и јавних расхода између виших и нижих политичко-територијалних јединица у оквиру једне државе, како сложене (федеративне) тако и унитарне и по правилу децентрализоване.

Појам јавног сектора и јавног финансирања

Последње деценије развоја финансијске мисли испунили су бројни приступи у дефинисању економије опште и заједничке потрошње. У савременој финансијској литератури паралелно су егзистирали различити термини, односно називи за економију опште и заједничке потрошње: наука о финансијама, јавне финансије, финансије, друштвене финансије, наука о јавним финансијама, институције јавних финансија, основе финансијског система, финансијска теорија и политика, наука о финансијској привреди, наука о државној привреди, фискални систем, фискална политика, јавни сектор, финансијска политика, јавна економика, фискална економија, финансијска економија, економија јавног сектора, систем јавног финансирања, наука о буџетској привреди, буџетске и пореске финансије, фискалне финансије, финансијско право итд. Иако су присталице ових термина врло често подразумевали ,,исто'', ипак овакав ,,синонимски третман'' економије опште и заједничке потрошње у нашем друштву не може се верификовати као потпуно научно исправан. Мада наведени термини код нас нису стварали забуну у научним и пословним (практичним) круговима, ипак сваки термин који је различито дефинисан, имплицирао је одређену концепцију и научни метод истраживања. То нам пружа простор да се ,,полемички'' осврнемо на наведене термине и да се определимо за најадекватнији, који би у садашњем простору највише одговарао нашем друштву. Али избор правог термина и избор његовог дефинисања не могу бити једном за свагда дати. Они су подложни дијалектичкој еволуцији, сходно друштвеном, економском, финансијском, политичком и научном окружењу.
Термин ,,фискални систем'' преузет је из аглосаксонске литературе, као синоним за порески буџетски систем. Фискални систем у класичном смислу имплицира мобилизацију фискалних ресурса инструментима пореског система и њихову редистрибуцију механизма буџетских институција за алиментирање јавних потреба. Фискални систем, у том смислу је под-систем шире целине финансијског система.
Термин ,,фискална политика'' (Fiscal Policy) представља процес обликовања пореза и јавних расхода у намери: да се ублажи јаз привредних циклуса и да се допринесе одржавању економије пуне запослености ослобођене од инфлације и дефлације. Овај термин у ужем смислу означава употребу фискалних прихода (углавном пореза, парафискалитета и такса) и буџетских расхода сходно циљевима и задацима економске политике. У ширем смислу фискална политика означава манипулацију јавним приходима, јавним расходима и јавним задуживањем. Теорија фискалне политике објашњава принцип компензаторног финансирања усмереног на неутралисање цикличних флуктуација у привредним токовима, доводећи националну реалну понуду и ефективну тражњу у хармоничан однос.
Термин ,,јавна економика'' (Public Economics) је шири од термина фискална политика, с обзиром да у себи садржи и економику јавног сектора, као ,,социјализираног'' дела средстава за производњу. Џонсонова дефиниција фискалне