Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u drustvima,kulturi I svetskoj ekonomiji koje dovode do dramaticnog porasta medjunarodne razmene.Globalizacija se cesto posmatra iskljucivo sa gledista ekonomije I tada se u prvi plan stavlja njen ucinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvoj”slobodne trgovine”.

Teorijski pravci i definicije

Po dostupnim uvidima,postoje tri opsta ,glavna pravca misljenja u okviru kojih je moguce razlikovati mnostvo podvarijanti.Ovu najpoznatiju podelu na “skeptike”,”hiperglobaliste” i”transformacioniste”napravio je D.Held.

Prvom pravcu pripadaju autori koji smatraju da je pojam globalizacije mit tj.ideoloska maska kojom se prikrivaju stvarni procesi transformacije svetskog kapitalistickog sistema.U tom smislu vredi istaci glediste Imanuela Volerstina koji tvrdi da je”diskurs globalizacije u stvari ogromno nerazumevanje savremene realnosti-obmana koja nam je nametnuta od strane mocnih grupa”.Diskurs globalizacije,po njegovom misljenju,vodi
Ignorisanju stvarnih pitanja i pogresnom razumevanju stvarne krize u kojoj se svet danas nalazi.U ovu grupu spadaju I autori tradicionalne skole medjunarodnih odnosa koji insistiraju na znacaju nacionalne drzave kao kljucnog aktera medjunarodnioh odnosa.Za
Njih u najboljem slucaju globalizacija znaci internacionalizaciju.Za sve njih se u literature iskristalisao izraz “skeptici”.

Drugi pravac cine autori koji naglasavaju sirinu,dubinu i intenzitet promena koje su se u skorasnje vreme dogodile u svim oblastima drustvenog zivota.S obzirom das u te promene obuhvatile citav svet oni taj set promena nazivaju globalizacija,a njih naziva-
Ju “hiperglobalistima”.Razlike koje postoje medju njima odnose se kako na razlicite teoriske pravce,tako I na razlicite metodoloske pristupe,a u izvesnom smislu ne treba ni minimizirati znacaj ideoloskih razlika.Osnovna razlika je ona koja bi se mogla izraziti u
Terminima “pozitivni”i “negativni”hiperglobalisti.Ovom pravcu pripadaju I oni koji se
Bave medjunarodnim odnosima koji ne robuju klasicnom modelu modernizacije,ali na odredjeni nacin pokusavaju da neke njegove nedostatke prevazidju i teorijski bolje utemelje.Ono sto ovaj pravac cini jedinstvenim je insistiranje na nacionalnoj drzavi kao osnovnoj analitickoj jedinici.

Treci pravac cine autorije koje,uz sve razlike,povezuje cinjenica da prihvataju pojam globalizacije kao concept kojim se najbolje mogu opisati globalni odnosi i procesi s kraja XX i pocetkom XXI veka.U prvi plan isticu tenzije koje postoje u savremenom svetu,koje ga kreiraju i koje ga cine “nejasnim”i “neodredjenim”.Oni,za razliku od skeptika prihvataju cinjenicu globalizacije,ali za razliku od hiperglobalista ne smatraju da je globalizacija savrseno stanje i neprotivrecan,stabilan poredak.

Mnogi autori koji su se intenzivno bavili ovom temom cesto su zastupali stanovista koja bismo mogli svrstati u dva ili mozda cak I u sva tri pravca.U prilog tome govori I veliki broj raznovrsnih definicija koje se mogu pronaci,a potpisali su ih razni istrazivaci:

U svom popularnom znacenju globalizacija ukazuje na cinjenicu das u odredjene aktivnosti,tehnologije,institucije itd.postali dostupni na globalnom nivou.u ovom pojednostavljenom,mada ne netacnom smislu,cinjenica da su televizijska mreza ili gazirana pica dostupna svima u svetu znaci da on postaje globalan.(Khondeker)

Globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih svi ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani ,u jedno svetsko drustvo,odnosno globalno drustvo.(Albrow)

Globalizacija je…nezaustavljiva integracija trzista,nacionalnih drzava i tehnologija u do sada nezabelezivom stepenu,sto je omogucilo pojedincima,korporacijama I nacionalnim drzavama da svoje aktivnosti prosier kroz svet brze,dublje I jeftinije nego ikada do sada…(Friedman,Thomas)

Globalizacija upucuje na process postepene eliminacije ekonomskih granica uz istovremeni porast medjunarodne razmene I transnacionalnih interakcija.(Dolan)

Globalizacija moze biti definisana kao intenzifikacija drustvenih odnosa koji povezuju udaljena mesta na nacin das u lokalni dogadjaji oblikovani dogadjajima koji su se odigrali kilometrima daleko.(Giddens)

Globalizacija znaci globalno umrezavanje kojim se kroz uzajamnu zavisnost povezuju prethodno izolovane zajednice na planeti u celini,odnosno u”jedan svet”.(Richter)

Globalizacija znaci da je svet postao globalni supermarket u kome su ideje I proizvodi
Postali dostupni svuda u isto vreme.(Kanter)

Globalizacija je jednostavno receno intenzifikacija globalne medjupovezanosti.(McGrew)

Globalizacija je integracija na osnovu projekta koji ulogu trzista prosiruje na globalni nivo.(McMichael)

Globalizacija je ono sto smo mi u Trecem svetu vekovima nazivali kolonizacija(Khor)

Posmatrana odozgo,dominantna forma globalizacije znaci istorijsku transformaciju u ekonomiju….i u kulturi.Obezvredjivanje kolektivnih dostignuca…globalizacija se pojavljuje kao politicki odgovor na ekspanziju moci trzista I postaje oblast znanja.
(Mittelman)

Globalizacija je jedan snazan mit u punom znacenju te reci,jedan mocan di9skurs,jedna snazna ideja,jedna ideja koja ima drustvenu snagi I postize verovanje.(Burdije)