Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Novac I kredit predstavljaju bitne cinioce kontinuiteta reprodukcije. U tome banke imaju posebnu ulogu I mesto jer su specijalizovane institucije, cija je osnovna uloga da obezbedi reprodukciju potrebnom kolicinom novca I kredita. Bankarstvo kao specificna privredna delatnost, odredjena je vrstom I sadrzinom bankarskih poslova I institucija, sto cini zajedno celinu odgovarajuceg bankarskog sistema jedne zemlje

Modeli savremenog organizovanja bankarstva

Razvoj bankarstva tokom XIX i XX veka može se uslovno podeliti na sledece faze:
1) period 1860-1960. – tradicionalno bankarstvo,
2) period 1960-1990. - industrijsko bankarstvo i
3) period od 1990. – medjunarodno bankarstvo
Organizaciono – institucionalna struktura bankarskih sistema u vreme industrijskog bankarstva, koja još uvek nije u potpunosti nestala ni u najrazvijenijim zemljama, imala je karakteristike izraženih organizacionih formi koje su bile specificne za pojedine zemlje. Gruba podela vršena je na angolsaksonski bankarski sistem i na kontinentalne (evropske) nacionalne bankarske sisteme. U najnovijem periodu razvoja bankarstva – medjunardnom – nacionalni bankarski sistemi se, najviše pod uticajem tendencije univerzalizacije anglosaksonskih banaka, približavaju u organizaciono - institucionalnom smislu. Otuda se može tvrditi da je za najnoviju fazu razvoja bankarstva karakteristican prioritetan znacaj bankarskih poslova, dok je organizaciona forma od sekundarnog znacaja. Polazeci od osnovnih karakteristika banaka u razvijenim tržišnim privredama su,
narocito u periodu industrijskog bankarstva (1960-1990.), dominirala dva osnovna modela organizovanja banaka: Za period tzv. industrijskog bankarstva, u organizacionom pogledu, šire posmatrano, karakteristicni su modeli anglosaksonskog i kontinetalnog – evropskog bankarstva.
- Anglosakasonski model je model u kome dominira investiicono – komercijalno bankarstvo sa ritejl i korporativnom bankom kao glavnim oblicima. Ovaj model je vezan
za zakonska ogranicenja u pogledu mogucnosti širenja aktivnosti izvan zemlje matice, dakle prekogranicno poslovanje i ogranicenja u vezi bavljenja poslovima karakteristicnim za ostale – nebankarske finansijske institucije, široke lepeze proizvoda i usluga. U ovakvim uslovima postojalo je jasno razgranicenje na investicone i komercijalne banke, odnosno banke ciji su poslovi bili okrenuti stanovništvu ili privredi, a navedena ogranicenja premošcavana su stvaranjem bankarskih holding kompanija.
- Kontinetalni – evropski model je karakteritsican za opšteprisutno postojanje univerzalnih banaka i štedionica, gde nisu postojala toliko snažna zakonska ogranicenja
poslovanja banaka kao u SAD. Otuda u ovom modelu nije postojalo tako striktno razgranicenje izmedju investicionih i komercijalnih banaka, a banke su kroz proces univerzalizacije nastojale da pariraju dinamicnom razvoju nebankarskih institucija koje su zauzimale sve važnije mesto na finansijskom tržištu. U najnovijem periodu, tokom 1990-tih godina, koji je karakteristican po procesu deregulacije, uvodjenju medjunarodnih standarda u poslovanje banaka, uvodjenju IT u bankarsko poslovanje, primarni znacaj za bankarsko poslovanje poprimaju bankarski poslovi, dok je bankarska organizacija dobila sekundaran znacaj, prvenstveno zbog cinjenice da je došlo do približavanja razlicitih modela organizovanja banaka u nastojanju da pruže ozbiljniji otpor konkurenciji nebankarskih institucija, kao i formiranju transnacionalnih banaka koje posluju globalno. Prema savremenom modelu banaka upravljacku strukturu banke cine:
1) Skupština akcionara banke,
2) Upravni odbor banke,
3) Izvršni odbor banke.
Interna kontrola i revizija banke direktno je u nadležnosti Izvršnog odbora, a odeljenje koje se bavi organizovanjem i kontrolom poslovanja filijala banke podredjena je rukovodecem timu banke. U tranzicionim privredama došlo je izmena u pogledu korporativnog upravljanja u bankama u skladu sa uobicajenim u tržišnim privredama i promena upravljacke strukture. Tako je novim Zakonom o bankama u Srbiji umesto ranijih organa: Skupštine, Upravnog odbora, Nadzornog odbora i generalnog direktora uvedena sledeca upravljacka strukura banke:
1) Skupština akcionara banke,
2) Upravni odbor, sa funkcijom upravno - nadzornog odbora i
3) Izvršni odbor.
Rukovodeci tim banke koordinira:
1) oblast bankarskih poslova - poslovne linije
•poslovi sredstava likvidnosti – poslovi trezora,
•kreditni i investicioni poslovi,
•poslovi sa stanovništvom i
•poslovi sa inostranstvom.
2) oblast podrške odlu_ivanju - funkcije,
•strateško planiranje,
•racunovodstvo i izveštavanje
•pravno - administrativni i kadrovski poslovi (human sources – HS)
•IT
3) oblast subsidijarnih poslova – preduzeca
•turizam,
•osiguranje,
•konsalting,
•dilersko - brokerske kuce.
Na nivou banke se formiraju:
1) kreditni odbor,
2) komitet za upravljanje aktivom i pasivom i
3) odbor za IT.
Model savremene banke poslovno je orijentisan prema: klijentima banke, minimiziranju kreditnog rizika, efikasnoj podeli poslova, efikasnijim i sveobuhvatnim procedurama, organizacionoj fleksibilnosti, likvidnosti i efikasnoj kontroli poslovanja. Polazi od jedinstvenog pracenja klijenta, sa aspekta poslovanja poslovanja na unutrašnjem i na spoljnotm tržištu, a odvojeno sa stanovišta kreditnih i investicionih aktivnosti. Likvidnost se prati preko Trezora. Centralni kreditni odbor sacinjavaju clanovi menadžment tima banke, izvršni direktori banke i rukovodilac filijale o cijem se klijentu na odboru odlucuje. Ovo telo odlucuje o:
1) kreditnoj politici, oceni loših plasmana i rezervisanjima,
2) odobravanju kreditnih limita po filijalama ili limita sektoru kreditne i investicione funkcije,
3) redovnom pregledu kredita, po visini, ro_nosti i naplativosti,
4) produženju kredita,
5) izdavanju garancija, avala, akcepata, otvaranju akreditiva,
6) izveštaju o razvoju kreditnog portfelja banke