Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Спорт је постао неодољиви део савременог живота људи. Он је најпопуларнији вид физичке културе. Зато спорт постаје све више друштвена потреба. На нашим просторима спорт има дугу традицију, али је највећи замах у развоју и успехе доживео у послератном периоду. Сличне тенденције развоја спорта пратиле су и војвођански спорт. Скоро у свим спортским гранама спортисти Војводине били су чланови репрезентативних селекција, а појединци и поједине екипе и прваци државе. На том путу било је доста потешкоћа, јер су често материјални услови и недовољан број стручњака појединих профила, утицали на постизање лошијих резултата.
Слична ситуација пратила је и фудбал, спортска игра која је у нашим оквирима била једна од најуспешнијих и најпопуларнијих. Од првих игара са лоптом у Кини, старој Грчкој и доба Римске империје развијао се и мењао, а самостална игра постао 1863. године, одвојивши се од рагбија.
Овим уједно почиње и друга етапа развоја фудбалске игре. Прва правила „модерног“ фудбала постављена су у Великој Британији. Током ових сто и више година доживела су разне промене ради унапређења игре, повећања ефикасности и интереса код играча и публике.
У Југославији се 1901. године у Суботици формирао ФК „Бачка“ па се то може сматрати и најстаријим клубом у којем се играо фудбал. Највећи успеси репрезентације Југославије сматрају се освојено друго место, односно сребрна
медаља на Олимпијадама у Лондону 1956. године и злато у Риму 1960. године.
Данас фудбал, као и друге спортске игре у Југославији доживљава извесну стагнацију због лоше материјалне базе и великог одлива талената у иностранство.
Да би се сачувао квалитет у фудбалу у овим условима, посебна пажња мора се посветити раду са млађим категоријама. Пракса је показала да децу треба селектирати већ са седам година, да би се постизали врхунски резултати у фудбалу. Као и у другим спортовима неопходан је континуиран и стручан рад у дужем временском периоду.

Приступна разматрања

Прве дечје и пионирско-омладинске спортске школе основане су крајем 1932. године у СССР-у. Наиме, непосредно после рата формирано је преко тристо спортских школа које су имале посебан статус и биле су организоване у оквиру министарства и просвете фискултурних организација СССР-а. Врло брзо популарност тих школа се ширила тако да је већ 1960. године на рачун масовног спорта у школама била уписана цифра око десет милиона полазника.
Тако масован прилаз и организација спорта прославили су СССР као спортску велесилу. Међутим, и у другим земљама придаје се велики значај раној специјализацији деце за спорт. Стручњаци САД-а посебну пажњу посвећују спорту деце од једанаесте године па надаље. Наиме, они сматрају да је рад најважнији фактор за успех у спорту.
У доскорашњој источној Немачкој имали смо школе посебног интернатског типа за све спортове.
Такође је и у Мађарској, Румунији и Бугарској посвећивана велика пажња дечјем спортском узрасту. Паралелно са тиме данас се одржавају различита међународна саветовања на којима се пореде резултати истраживања по питању спорта код деце и омладине.

У нашој земљи, прву спортску школу основао је Спортски Институт Војводине 1956. године у Новом Саду. Ова пионирска спортска школа имала је одсеке за фудбал, атлетику и рукомет. При Високој школи за физичку културу у Загребу 1958. године основана је експериментална спортска школа за пионире. Први одсек ове школе био је фудбалски, а школа је радила до 1962. године.
На основу потреба клубова за школовањем фубдалера и у циљу омасовљења, унапређења и ране специјализације у фудбалу, отварају се у последње време многе „школе фудбала“. Школска деца узраста 7-11 година су укључена у организовани дугорочни рад да би се остварила основа за даљу надградњу будућих фудбалера у погледу фудбалске оспособљености. Фудбалска школа представља организовани,